НАТО бомбардовање Србије 1999 године је било незаконити међународни чин и само се теоријски могао оправдати насиљем које је једна суверена држава вршила против етничке мањине у свом саставу, закључак је НАТО генерала Бјађа ди Грације, који износи у својој књизи „Зашто је НАТО бомбардовао Србију 1999?“. Генерал је закључак изве на основу свог сазнања и искуства, као и из докумената и података који су му били на располагању.
Генерал Бјађо ди Грација је ових дана гост Београда поводом промоције своје књиге.
«Бомбардовање Србије није било легитимно ни према одредбама члана 5оснивачког акта Атлантског савеза, а игнорисано је и међународно право», каже ди Грација, који је годинама службовао на Балкану у бројним дипломатским и војним мисијама и добро је упознат са овдашњим догађањима у блиској прошлости.
У својој књизи генерал тврди да је Југославија била жртва Новог светског поретка који се учинио неопходним после Хладног рата. Он је, у разговору за „Данас“, показао мапе и започео причу о распаду блоковског система, о победи Запада, о потрази за непријатељем како би се испробала моћ.
«Од дефанзивног савеза, преко активног савеза, који је подразумевао мировне снаге тамо где је потребно, НАТО се трансформисао у организацију која води ‘праведни’ рат. А иза рата на Балкану су стајале, између осталог, контрола нових путева за гас и нафту и тестирање војних стратегија, логистика, комуникације и контролни системи», каже Ди Грација.
Он је до сада био на позицијама шефа операција у Посматрачкој мисији Европске заједнице у Загребу, вице команданта италијанског војног контингента у оквиру мисије НАТО ИФОР у Сарајеву, војног аташеа у амбасади Италије у У Београду и вицекоманданта француске дивизије у оквиру мисије НАТО СФОР у Мостару.
– Југославија је, сматрате, била прва и једина жртва успостављања Новог светског поретка. Зашто?
«Право питање. Почнимо од тога да је Нови светски поредак први пут споменуо Буш старији 1990, имајући на уму нешто добро, прогресивно, што се руководи миром и успостављањем добрих односа између Истока и Запада. Али десило се нешто сасвим друго. У то време, 1989 је пао Берлински зид, настала је криза, СССР и Варшавски пакт су нестали. Између свега овога не постоји наизглед никаква веза. Али ако погледате изнутра, пошто су блокови који су чинили биполарни поредак нестали, победници су били Американци, САД и Запад. Подвлачим да је то моје лично мишљење, у то време нема више непријатеља, а Американци кажу: „На свету нема никог ко би оспорио нашу моћ.“ Ипак, ко је остао? Југославија, потпуна реплика Совјетског савеза, чија је и економска криза пресликани економски хаос у Русији. Дакле, Југославија је једина са којом вреди покушати и из много разлога важна да се на њој покаже моћ Запада. У то време нико није знао шта се ће се збивати са Косметом, нико није знао за Космет, нити размишљао о Космету. Дакле, Југославија је била експеримент, она је падала у очи јер су сви други нестали.
По његовом чврстом уверењу, Срби нису немилосрдне убице каквим их је приказивала западна штампа, већ су као Хрвати, босански Муслимани и косовски Албанци били и жртве и злочинци.
«Тврдим јер је то моје искуство. Познавао сам Србе у Хрватској, у Босни и познајем Србе овде. За то нам је, можда, потребна још једна књига. Овде ја то узгред спомињем и сигурно је да знам за постојање криминалаца на све три стране. Али, то је друга прича», каже генерал.
Он сматра да су случајеви Маркале и Рачак примери намештених злочина којима свака страна привлачи пажњу на себе.
«Маркале су моје лично тумачење те ситуације. Тамо сам отишао јер ми је то била дужност и открио нешто што други нису. Постојала је могућност да то нису урадили Срби. То је моја лична сумња. А што се тиче Рачка, он је био грешка. Да се Рачак није десио, био би измишљен јер су Косовски Албанци у то време чекали Рачак, чекали нешто као Рачак», каже Ди Грација, који сматра да мисли Космет уопште нема границе и да би за њега било боље да је остало српска покрајина јер се не види будућност уједињења са Албанијом.
У књизи он пише да је Милошевић поверовао да има легитимитет да крене са репресијом над косовским Албанцима. На основу чега је то мислио?
«Искрено верујем да је Милошевић имао договор да се одрекне Крајине. Верујем да је имао договор да остави Горажде. Милошевић се сложио да препусти најважније делове Сарајева. Тако се одрекао толико много српских делова да сам чврсто убеђен да на крају више није хтео да се одрекне и Космета. А знао је да су Срби веома поносни на Космет. И у Европи имате случајева у којима мањине желе независност, али Милошевић није схватио да тада није било време за такав снажан став према Космету. Веровао је да Срби имају договор, да су се одрекли толико много ствари у Босни и у Хрватској, па је поверовао да може да каже ‘Доста више’», каже он.
Рат на Балкану је, сматра Грација, вођен без икакве логике и реда, и у том контексту су се догодиле многе ствари. Немачка је „притискала“ да се што пре призна независност Хрватске и Словеније, што тада није било договорено на нивоу земаља Европске заједнице.
«Сматрам да без ове немачке интервенције не би било ни распада Југославије», констатовао је Грација, додајући да мисли да је, након отцепљења Хрватске и Словеније, било могуће постићи договор о Крајини, „мада би то ишло тешко“, а да би се тиме избегао и рат у Босни и Херцеговини у којој тад нико није говорио о независности. Данас је БиХ данас чудна држава која живи не зна се од чега, а њене границе су маштовите, сматра генерал.
– Да ли овакав Ваш став наилази на реакције?
«Да, и то на много реакција. Увек када сам разговарао са мојим пријатељима упадали смо у велике расправе. Они су сви одреда знали зашто је НАТО бомбардовао Србе, сви су знали одговоре да су Срби зликовци, да треба да се заштите Албанци, да се спречи етничко чишћење које су Срби спроводили. ОК, говорио сам им много пута, додајући – а мислите ли да би Италијани, Немци, Шпанци били другачији? Па постављам питање: „Зашто Северна Кореја сада није бомбардована? Јер, деспотска је држава, нема демократије При томе не кажем да је Милошевић био другачији, већ само да је у Северној Кореји сада слична ситуација. Али додајем – у оно је време Русија била слаба да стане иза Србије, а данас је иза Северне Кореје Кина. Дакле, ако ико сматра да је бомбардовање било потребно, што се мене тиче то је ОК, али онда ова књига није за њега», прича генерал.
– Да ли је Нови светски поредак коначно успостављен?
«То нико више не зна. Јер, после свега што се данас дешава дубоко верујем да уместо светског поретка постоји светски неред. Метеж. Збрка. Мени је то добра тема за нову књигу у чијем би наслову могло стајати „О Новом светском поретку који није дошао“. Оно о чему је Буш старији говорио није се остварило. Тај модел у овом часу историја не може да понови».ж
– Верујете ли у Велику Албанију?
«Једна од болести од којих болују државе Балкана јесте величина. Велика Албанија, Велика Хрватска, Велика Србија. Ја верујем да у будућности постоји могућност да се све заједно нађу у Европи. Која ће тада бити велика. Узгред, никада нисам веровао да богати желе да се споје са сиротињом. У Италији Север као богатији хоће да се ослободи сиромашака са Југа. Према томе, шта добро Албанија може да добије од спајања са Косметом? То нико не зна. То што говоре исти језик? Не верујем. Знате, то је нонсенс. А можда ће то урадити. Али ако то ураде, Албанија ће бити та која губи».
Ката
Извор Медији