Дугогодишњи сан Европе да добије сопствену интегрисану војну снагу полако се развија.
Почетком овог месеца, „Блумберг“ је известио да је Европска комисија објавила још један документ којим се нуди сценарио за ближу одбрамбену сарадњу у оквиру блока.
Документ су потписала два потпредседника Комисије, Федерика Могерини и Јирки Катаинен.
„Трансатлантски односи се развијају… Бреме побољшања европске безбедности лежи пре свега у европским рукама“, наводи се у документу.
Аутори су поново потврдили своју подршку крајњем сценарију европске војне сарадње, укључујући и стварање интегрисаног сигурносног система, извођење војних операција ван НАТО-а, изградњу европског сајбер-система и успостављање пограничне и обалске страже ЕУ.
Према писању „Блумберга“, упркос чињеници да сви ови предлози још увек нису финансирани, већ су учињени први кораци за њихово спровођење.
Стручњаци из часописа „Форин полиси“ нагласили су да је немачка канцеларка Ангела Меркел, као једна од најпознатијих заговорника војске ЕУ, предузима делотворне кораке за превазилажење противљења овом плану.
Берлин ће се свакако суочити са озбиљним препрекама, захтевајући званичну одлуку да се оформе заједничке снаге безбедности Европе, али чини се да је пронађен излаз. „Форин полиси“ сматра да је то интеграција војски чланица ЕУ у Бундесвер (оружане снаге Немачке).
На пример, немачке Оружане снаге већ имају команду над једном румунском бригадом, једном чешком бригадом и две холандске бригаде.
„Немачка влада показује да је спремна да настави са европским војним интеграцијама“, рекао је за часопис професор међународне политике на Универзитету Бундесвера у Минхену.
Војска ЕУ вероватно би била разлог да се Русија забрине, посебно узимајући у обзир антируску реторику многих европских политичара“, међу којима су и недавна опаска немачке министарке одбране Урсуле фон дер Лејен о разговарању са Москвом „са позиције силе“.
Истовремено, Џуди Демпси из „Карнеги центра“ сматра да би војска ЕУ ишла наруку Русији.
„Председник Русије Владимир Путин би, уместо тога, поздравио европску војску, јер Сједињене Америчке Државе не би имале право гласа у пословима такве силе“, написала је она за „Вашингтон пост“.
Она је план о европској војсци назвала „непромишљеним и стратешки кратковидим“.
„Ово није време да се ослаби или одвоји од НАТО-а. Уместо тога, време је да се оспори Трампово гледиште и одбаце Путинове наде да је НАТО алијанса дошла до свог краја“, написала је Демпсијева.
Чешки војни аналитичар Мартин Колер сматра да интегрисане безбедносне снаге не би помогле решавању изазова са којима се суочава Европа, укључујући и миграције и безбедност.
„Формирање европске војске неће разрешити те проблеме. Уствари, то ће бити исти онај Бундесвер са страним војним јединицама под својом командом. Штавише, такве војне снаге значиле би додатне трошкове за одбрану. Чак и ако ЕУ формира сопствене војне снаге усмерене против Русије, то неће бити од помоћи“, рекао је Колер за Спутњик.
Руски економиста и аналитичар Иван Данилов каже да су многи амерички стручњаци фокусирани на будућност НАТО-а и војску ЕУ кроз призму тензија између Запада и Русије.
„Амерички лобисти инсистирају да је НАТО најбољи инструмент за одвраћање Русије, док европски политичари желе војску ЕУ. Међутим, постоји занимљив економски и социјални контекст иза фасаде европске антируске реторике“, написао је Данилов у колумни за РИА Новости.
Недавно је истраживање „Пју глобала“ показало да већина Немаца не би желела да њихова земља брани савезнике НАТО-а уколико би дошло до војног сукоба са Русијом, наводи „Блумберг“.
Штавише, очекује се да највеће компаније европске одбране највише профитирају од војске ЕУ. Према „Њујорк тајмсу“, повећање трошкова за европску одбрану „могло би имати позитиван ефекат на спору европску економију“.
Данилов сматра да је у овој ситуацији заиста важна чињеница да се чини да је пројекат европске војске покушај смањења утицаја Вашингтона на Брисел.
„Наравно, САД ће се до краја противити овом плану. Отворено је питање да ли ће Европа моћи то да уради. Али узимајући у обзир недавни развој у економији, постоји позитиван сигнал“, пише овај аналитичар.
Прошле недеље Немачка и Аустрија су критиковале САД због нацрта закона којим се уводе нове економске и финансијске санкције Русији. Ове две земље такође су осудиле покушаје Вашингтона да се меша у европско енергетско тржиште, у настојању да ЕУ купи амерички течни природни гас.
„Уколико ЕУ покаже исту одлучност у својим покушајима да се повуче из војног утицаја САД и НАТО-а, Вашингтон би могао да се суочи са ризиком од губитка своје геополитичке позиције у Европи. Геополитички развод између САД и ЕУ ће дуго трајати, али би због тога и Вашингтон и Брисел били мање фокусирани на своју антируску политику“, сматра Данилов.