Испред споменика Кнезу Михајлу у Београду, јуче су Жене у црном поново покушале бацити љагу на Србију, не знајући да су њима самима руке до лаката умрљане прљавштином издаје сопствене земље. Жене у црном упорно покушавају намаћи омчу колективне кривице, не би ли код налагодаваца оправдале своја примања.
На перфидан начин, под маском обележавања Међународног дана борбе против сексуалног насиља у сукобима, ове особе у црном наводно обележавају 25 година од силовања жена у рату у Босни и Херцеговини. Муслиманки које су силовали Срби?
Немојте се заварати да је код њих присутно саосећање са женама жртвама силовања у ратним сукобима. Немојте се заваравити да је њихове душе(акоих уопште имају) преплавила емпатија.
Једина осећање које те особе гаје у себи су љубав према Сорошевим новчаницама и мржња према Србима и Србији..
Истој оној Србији, у којој те особе живе.
Србији, којој те особе покушавају намаћи омчу колективне кривице, не би ли код налагодаваца оправдали своја примања.
Једва да им стопала вире, колико су се дубоко завукли у шиптарско Сорошевски задњи улаз. И нису нимало гадљиви, ни на место где су се завукли, ни на крваве новчанице, које пљујући по Србији зарађују.
А баш се труде да их зараде.
Активиста „Жена у црном“ Милош Урошевић је изјавио новинарима да друштво у Србији није толерантно према женама које су жртве „масовних систематских силовања“ и да су они ето ту да нас подсете. Није него.
„Знамо да су у рату у Босни и Херцеговини српске оружане формације одиграле кључну улогу у силовању. У овом друштву постоји изузетна нетолеранција за те жртве“, лупи Урошевић и остаде жив.
Да би показали своју озбиљност и оправдали свој рад пред налагодавцима, особе у црном су издале и саопштење.
„Најбројније жртве биле су босанске Муслиманке, док је међу починиоцима било највише босанских Срба“, наводи се у саопштењу.
А где су силоване Србкиње?
Јесу ли њихове трауме мање вредне?
Јесу ли и оне нечије ћерке, сестре, мајке? Јесу ли њихове ране мање болне?
Сумњам да би особе у црном, умеле да одговоре.
Крваве новчанице понекад учине да се занеми, да се затворе очи пред истином, да се изгуби она највећа титула коју једно биће може поседовати. Титула Човек. Особе у црном, титула Човек упорно избегава.Нема шта да тражи код толико зла.
Можда ћете се запитати зашто их не зовем „Жене у црном“, већ „особе“? Из простог разлога –не могу се у исти раван са Милунком Савић која је била жена, ставити ове особе које су спремне и најрођеније продати за шаку долара.
Ове особе, за које вам је потребно да се добро у њих загледате, да би растумачили којег су пола.
Ове особе, што их је мржња коју носе у себи, оглодала до костију, сажвакала и испљунула.
Лола Ђорђевић