Спор Норвешке и Европске уније око лова на ракове у водама код архипелага Свалбард крије могућу борбу за нешто још вредније што се налази у Северном леденом океану – нафту, пише портал „Политико“.
Норвешка је ове године у својим водама запленила један брод ЕУ и протерала још неколико, јер Европска комисија, како тврди, нема право да даје дозволе за риболов код удаљених острва Свалбард, која су под управом Осла.
ЕУ је 2015. захтевала од чланица да престану да издају дозволе за лов на ракове, али је крајем 2016. Европска комисија издала дозволе за 16 бродова из Летоније, Литваније и Шпаније.
„ЕУ и Норвешка имају различите погледе на интерпретацију релевантних међународних споразума у вези с риболовом у водама око Свалбарда“, изјавио је европски комесар за риболов Кармену Вела.
Иако Брисел и Осло инсистирају да је предмет њиховог неслагања искључиво право на лов ракова, који достижу цену и до 4,5 евра по килограму, многи стручњаци тврде да су две стране свесне много дубљих геостратешких импликација, у време борбе светских сила за контролу над арктичким ресурсима, пише портал Политико.
Норвешка је забринута да би ракови могли да поставе правни преседан, јер ако странци могу да дођу да лове ракове, онда ће им то дати право да траже и нафту, гас и друге минералне ресурсе и биће им теже оспорити то право.
„Ракови су тест. Оно што се деси сада одлучиће шта ће се дешавати по сваком другом питању“, изјавила је научница Рахел Тилер из норвешког истраживачког института „SINTEF Ocean group“.
Према процени америчких власти, на Арктику се налази 22 одсто неоткривених светских резерви нафте и гаса, а норвешка компанија „Статоил“ већ има 130 бушотина у Баренцовом мору које окружује Свалбард.
Ово је „нови облик златне грознице“ за Свалбард, који је историјски био центар рударства и лова на китове, наводи Политико.
Стручњаци сматрају да би тај потенцијал неоткривених енергетских извора могао да од спора око ракова направи само камуфлажу иза које се крије трагање за црним златом.
Осло је одбацио сваку сугестију да би ракови могли да отворе врата потрази за нафтом.
„Подручје гребена где живе ракови није отворено за активности повезане с петролеумом и не постоје планови за такво отварање“, изјавио је портпарол владе.
Свалбардским споразумом из 1920. године, који су потписали Норвешка, Шведска, Данска, Велика Британија, Јапан, Холандија, Италија, Француска и САД Норвешкој је гарантован суверенитет над тим архипелагом али је свака потписница задржала право на слободан приступ.
Упркос томе што политичари негирају идеју да спор надилази питање лова на ракове, истраживач Харалд Сакариас Бревиг Хансен на Институту Фрицоф Нансен сматра да би тај спор могао да отежа сарадњу Норвешке и ЕУ у другим областима, посебно што се због климатских промена мења Арктик и отварају приступи ресурсима који су раније били прекривени ледом.
БЕТА/РТС