Монстуозан циничан чланак појавио се у популарним чешким медијима, који представља изливе гадости према Русији и руском народу.
Новинар Јан Зиглер објавио је у листу «Parlamentní listy» који се налази у власништву чешког олигарха и сенатора Ива Валенте чланак под називом: „У чему се руска окупација разликује од нацистичке?“.Чланак Зиглера је јасан доказ да многи Чеси не знају историју и да због тога лако могу постати жртве циничне манипулације. И то је на жалост „научна чињеница“ пошто, ако је веровати социолозима 62% Чеха не знају много о Другом светском рату нити су о томе разговарали са породицом и пријатељима. Такође. ретко анализирају догађаје из средине ХХ века осим у вези Немачке. Али за Немце постоје разлози…
У свом чланку Зиглер је изједначио нацисте са Русима, наводећи своје читаоце на закључак да су нацисти били и бољи јер Немачка данас не показује филмове о окупацији Чехословачке 1968. године док сеТВ канал „Русија 1“ усуђује да гледаоцима каже да су 1968. године НАТО трупе могле да уђу у Чехословачку, а такође и отворено говори да су представници десничарског „Прашког пролећа“ пуцали на совјетске војнике.
Господин Зиглер се у овом случају руководи логиком или савешћу? Или можда истовремено и једним и другим. Њему као представнику западне демократије лакше је да упути тешке оптужбе на рачун Русије него да се сети шта се дешавало тридесет година пре „Прашког пролећа“. Конкретно Минхенске завере када су Енглеска, Француска и Италија дале зелено светло Немачкој, Пољској и Мађарској да између себе поделе територију Чехословачке. А једина земља која је тада стала на страну Чеха и покушала да их заштити је, за Зиглера мрски Совјетски Савез. А западне демократије заједно са Немачком и Пољском су отворено разматрале „крсташки рат“ против бољшевизма, који би, уколико Чехословачка прихвати совјетску помоћ био рат, како против Москве, тако и против Прага.
Требао би господин Зиглер да се сети да су хитлеровски окупатори током рата убили минимум 335 хиљада цивилног становништва Чехословачке и око 35 хиљада чехословачких војника.
Још у логору Терезиенштадт на обали реке Огрже у коме је било 140 хиљада људи – 22 хиљаде је одмах убијено у самом логору а око 88 хиљада било је превезено у Освенцим и тамо убијено.
А у чешкој Хатини – рударском насељу Лидице, хитлеровци су заједно са чешким колаборационистима спалили и сравнили са земљом цело насеље. Све мушко становништво старије од 15 година стрељано је на лицу места, 52 жене су убијене у логору а око 80 деце у гасним коморама.
Уништено је и село Лежаки које још увек није ни било изграђено.
140 хиљада припадника, за Зиглера мрске совјетске војске дало је своје животе како нацисти више не би убијали чешку децу у гасним коморама.
Поређења ради, када је војска Варшавског пакта 1968. године, на позив дела политичког руководста Чехословачке, дошла, погинуло је током нереда укупно око 100 Чеха и Словака. Узгред, ватру су највише отварали војници из Пољске и Источне Немачке (за ове друге се тврди да су током операције „Дунав“ били у резерви док очевидци тврде другачије)
О односу совјетских војника и становника Чехословачке за време „Прашког пролећа“ илустративно говори следећи догашај. У близини места Ческа -Липа група локалног становништва блокирала је пролаз совјетском тенку Т-55 наредника Андрејева. Како би избегли страдање цивила совјетски војници су кренули у заобилазак . Том приликом тенк је пао с моста и тројица совјетских војника су погинула. Звери зар не…? Где је тамо СС?
Живот Чехословака у време „проклетог комунизма“ је био веома „тежак“. Већ почетком шездесетих машинска индустрија је у односу на предратни период заузела удео од 33% привреде.
Према резултатима „петогодишњег плана“ већ 1955. године индустријска производња у Чехословачкој порасла је за 66% (четири пута више у односу на предратни ниво) а национални доходак повећан је за 2. 5 пута у поређењу са 1948. годином када су совјети у потпуности преузели власт у земљи.
До 1970. године у Чехословачкој је било изграђено око 2000 нових фабрика, при чему се 181. фабрика и постројење рачунало као велико у којима је радило и до неколико хиљада запослених. Изграђене су биле и три нуклеарне електране.
СССР је куповао од Чехословачке машине као и производе лаке индустрије а заузврат испоручивао Прагу робу чија би производња била еколошки штетна што је омогућило „браћи словенима“ да не морају да раде у штетним фабрикама и погонима код куће.
Успут треба напоменути да је подршка Совјетског Савеза Комунистичкој партији Чешке, 1948. године била првенствено моралне природе. Локални комунисти су сами изашли на изборе а када су прозападни политичари покушали да их избаце из власти на митинг, само у Прагу, изашло је око 100 хиљада људи упркос температури од -25 степени целзијуса. А у штрајку одржаном 24. фебруара 1948. године учествовало је око 2.5 милиона радника. То су такође знаци „руске окупације“ господина Зиглера?
Ја никако не желим да говорим о свим Чесима и становницима Источне Европе. Тамо живи јако много пристојних људи који захваљују нашем народу за ослобађање од Хитлера. Али либерално-фашистичка пропаганда скупља монструозне плодове уништавајући свест посебно младих људи.
5,6 милиона Пољака убили су хитлеровци током Другог светског рата. Више од 600 хиљада совјетских војника положило је своје главе за ослобађање пољског народа. Али русофобија данас игра кључну улогу у политичком животу Пољске. Данас се иживљавају над совјетским споменицима у Пољској и скрнаве их.
Својевремено је Совјетска армија добровољно напустила територију Аустрије и Норвешке након што их је ослободила, а данас власти тих земаља не примећују фашизам у Украјини и уводе санкције Русији због подршке изјављеној вољи становника Крима.
У Бугарској (земљи која постоји захваљујући Русији) левичарске партије побеђују захваљујући предизборним проруским паролама а након победе мењају реторику и постају лојалне НАТО-у и ЕУ.
Балканске земље за чију су се будућност борили наши преци у Првом светском рату против Турака и које је СССР ослободио од хитлероваца данас улазе у НАТО оптужујући Русију за покушај државних преврата.
За све то постоје само два разлога. Први је лоше знање сопствене историје становништва Источне Европе комбиновано са необузданом западном пропагандом. А други је, не баш увек активна спољна политика Русије.Русија није стала иза Југославије када је НАТО бомбардовао и тиме показала своју слабост. А слабост се на међународној арени тешко прашта.
Упркос лажној пропаганди на хиљаде „зиглера“ за нас у Источној Европи није све изгубљено. Морамо да учинимо све како би до људи дошла историјска истина и да се не бојимо да ако је потребно и покажемо силу. Морамо и да се сетимо совјетског искуства па и да нешто научимо од својих опонената попут САД, Велике Британије,Француске и Саудијске Арабије. Јер нажалост понекад мораш и да натераш друге да те поштују.
Свјатослав Књазев