Амерички председник Доналд Трамп донео је одлуку о Западном Балкану којом се продужавају ванредне мере које је пре 16 година донео бивши амерички председник Џорџ Буш, саопштила је данас Бела кућа.
Одлука, између осталог, обухвата и објаву такозване црне листе особа и организација које су под санкцијама САД због кршења Дејтонског мировног споразума и претње националној безбедности и интересима САД.
Од почетка ове године на листи се налази и лидер СНСД-а и Републике Српске Милорад Додик, пренела је „Фена“.
Трамп је први пут од преузимања дужности потписао неку извршну одлуку која се односи на Западни Балкан и продужио је за још једну годину.
Буш је 26. јуна 2001. године донео извршну уредбу којом се проглашава да су угрожени интереси САД од појединаца и организација у БиХ, Македонији и на Косову.
Она предвиђа низ правних последица, укључујући блокаду имовине, забрану уласка у САД и финансијских трансакција за хашке оптуженике и око 150 особа и организација које се доводе у везу са оптуженицима за ратне злочине, терористичким организацијама или подривањем Дејтонског мировног споразума.
Вашингтон сматра да те особе угрожавају мир и процес стабилизације у региону, навела је „Фена“.
Претња која се огледа у поступцима особа које су укључене, помажу или финансирају екстремистичко насиље у Македонији и на другим местима на западном Балкану или у опструкцијама спровођења Дејтонског мировног споразума и резолуције УН на Косову није отклоњена, наведено је у одлуци коју је, након Буша и Барака Обаме, потписао и Трамп.
На основу те Бушове одредбе из 2001. године формирана је такозвана црна листа особа и организација са којима је америчкој влади и компанијама забрањено да сарађују и којима се у САД блокирају имовина и новчане трансакције.
Листу, на коју се стављају особе које обухвата и ова одлука, као и друге сличног типа, објављује Канцеларија за контролу страних средстава (ОФАЦ), који делује у склопу америчког министарства финансија.
На раније објављеној листи су, између осталих, Радован Караџић, Биљана Плавшић, Соња Караџић Јовичевић, Момчило Крајишник, Љиљана Зелен Караџић и Александар Караџић.
Ту су, такође, и Милован Бјелица, Љубомир Боровчанин, Стојан Жупљанин, Душко Сикирица, Милан Симић, Сенад Шахинпашић, Хасан Ченгић, Бакир Алиспахић, Љубо Ћесић Ројс, Валентин Ћорић, Саво Крунић, Зоран Петрић и Насер Кљеменди.