Седморо ђака је ове године долазило у школу у Мердаре у куршумлијској општини, на административној линији са Косовом и Метохијом. Некој од ове деце је то једино место где могу да виде другу децу. Мештани се надају да се школа неће затворити, јер кажу да без школе нема ни живота ни будућности.
Учитељ и седморо ђака у Мердару наставу похађају у отежаним условима, али су они одлични ђаци.
Да би стигли до школе или до аутобуса, ђаци препешаче по 5-6 км свакога дана, али се сваком школском дану изнова радују. Већини деце је то једина прилика да виде другу децу. Настава се прилагођава аутобуском превозу и не почиње као у другим школама у осам сати, већ два сата касније, пише Телеграф.
«Ја сам у школу долазила аутобусом којим долази и учитељ», каже Јована Биочанин из Дегрмена. Иако се школска година тек завршила, ова девојчица, која је једино дете у том засеоку, каже да једва чека поновни полазак у школу, јер само тамо виђа своје вршњаке.
«Да бисмо стигли до школе, брат и ја сваког дана препешачимо по 5-6 км», стидљиво прича Страхиња Кујовић, ученик првог разреда. Он каже да им пешачење није напорно и да се радују доласку у школу.
«Ово су мирна и послушна деца и сви су одлични ђаци», хвали их учитељ Саша Стојилков, додајући да, иако су мали, ученици школе у Мердару делују зрелије, више су везани за родитеље и одрасле суседе због чега поштују старије.
«У Мердару и околним засеоцима живе углавном старији, па су се малишани навикли на такво окружење. Али то их некако чини паметнијим, озбиљнијим. Јер, иако су деца, кроз разговор са њима схватам да негују оне праве животне вредности, поштење, поштовање старијих, вредновање рада и знања», каже учитељ, поносан на своје ђаке који после четвртог разреда одлазе на даље школовање у у Куршумлију и касније на студије, где су међу најбољим ђацима и студентима.
Ката