Бундестаг је продужио мандат Бундесвера на Космету на још годину дана, а представници свих посланичких група су осудили помињање „велике Албаније“, пише ДВ. Како се наводи, изражена је и забринутост због могућности да Рамуш Харадинај, чији су „идеологију“ поједини посланици упоредили са неонацистичком, постане Премијер.
ДВ објашњава да сваке године крајем јуна пред немачке парламентарце дође и питање о продужетку мандата Бундесвера у оквиру КФОР, сваке године се мало узбуркају духови, падне по који ватрени говор представника Левице која се противи том војном ангажману Немачке, али сваке године онда владајућа већина рутински изгласа продужетак мандата на још годину дана. ДВ наводи да је у уторак 22 јуна то учињено гласовима владајућих демохришћана, социјалдемократа, као и већине посланика Зелених. Од 573 присутних, 513 је било за, 55 против, петоро уздржаних.
Максимални број војника које Немачка може да држи на Космету је смањен са 1350 на 800, што неће имати практичне последице јер Бундесвер тренутно на Косову има 550 војника.
Посланик Гернот Ерлер, члан Спољнополитичког одбора Бундестага, каже да је напорно што се сваке године са истим аргументима води иста дебата, али је заступао став да је војно присуство и даље неопходно због провокација попут слања брендираног воза са натписима „Косово је Србија“.
«Да, постоје локалне полицијске снаге, као и делатне јединице Косметских оружаних снага, али и даље постоји потреба за међународним снагама КФОР чак и ако се њихови задаци све више мењају – од интервенција ка саветодавној улози», оценио је Ерлер, додајући да свако ко мало познаје ситуацију на Космету и сагледа укупну ситуацију у региону Западног Балкана, не може да противуречи да је КФОР и даље потребан 18 година након рата.
«Дакле, све је у реду? Не, није све у реду. Стање на Космету нас веома забрињава», додао је Ерлер, осврнувши се на недавне изборе на којима је победу однела такозвана коалиција команданата бивше ОВК.
«Њихов кандидат за шефа Владе је Рамуш Харадинај, човек под сумњом за ратне злочине који није иза решетака само зато што су сведоци повлачили своја сведочења или су смртно страдали под неразјашњеним околностима», рекао је Ерлер.
Подсетио је да је друга најјача снага „лево-националистичка групација“ Самоопредељење чији лидер Аљбин Курти отворено тражи уједињење са Албанијом и прекид преговора са Београдом ако Србија не призна независност «Косова».
«Један од ових изборних победника ће у сваком случају бити део следеће Владе. Онда, драге колегинице и колеге, остаје ребус како ће Космет решити основне задатке попут борбе против организованог криминала и корупције те суочавања са ратним злочинима», каже Ерлер.
Посланица Левице и Ерлера колегиница из Спољнополитичког одбора Севим Дагделен је почела обраћање оштром критиком косметске мисије Бундесвера, најдуже у историји немачке војске.
«Милијарде су дате за ту мисију, милијарде су испариле у оквиру привредне помоћи. Исход је чиста катастрофа. Стање на Космету је увек било политички осетљиво, али сада су екстремисти на Космету дефинитивно превладали», оценила је Дагделенова.
ДВ наводи да се и она осврнула на изборну победу Рамуша Харадинаја и других вођа бивше ОВК. Харадинајеву „идеологију“ је упоредила са оном коју има немачка Национал-демократска партија, иначе стециште неонациста.
«Немачке трупе штите ‘творевину’ на чијем је врху човек који жели да запали цео Балкан. Сведоци који су страдали током хашког суђења Харадинају су упечатљив биланс вашег савезника на путу ка правној држави на Космету», поручила је посланица Левице немачкој Влади.
Дагделенова је казала да Харадинај тражи „Велику Албанију“.
«Насилно би хтео да анектира безмало трећину српске територије. Чак и град Ниш би припадао том етно-националистичком кошмару. Налазим да је срамотно што су такви људи у очима немачке Савезне владе гаранти демократског развоја на Космету», рекла је она, додајући да Космет постаје исламистички терористички центар и да ни један регион у Европи у односу на број становника није дао више људи убилачким бандама у Сирији.
Стога, по њеном мишљењу, не чуди што у разматрању о КФОР у немачкој Влади то уопште није ни била тема.
«Ви делате по принципу три мајмуна: ништа не чујем, ништа не видим, ништа не говорим. Мислим да томе мора да дође крај. Ова разорна немачка политика на Балкану мора да се прекине. Уз то желите да приморате Србију на противправно признање једностраног проглашења независности «Косова», које сте, кршећи европско право начинили једним од критеријума у приступним преговорима. За разлику од тога, екстремистима и националистима на Космету се простире црвени тепих», завршила је она.
Следећи говорник Франц Јозеф Јунг, посланик владајућих демохришћана и бивши Министар одбране је одбацио критике Левице и рекао да је деведесетих година прошлог века масовним силовањима и погубљењима на Балкану настала ситуација која без интервенције НАТО и тиме нашег Бундесвера не би водила стабилности и миру.
Он је подржао наставак мандата КФОР и додао да су „косовске снаге безбедности“ у стању да успоставе безбедност током, примера ради, великих демонстрација или насилних сукоба.
„КФОР данас представља додатно осигурање уколико стање поново постане нестабилно. Овде пре свега мислим на северни Космет. Истина је да су укинуте илегалне српски паралелне структуре на пољу правосуђа и безбедности, да је рецимо мост у Митровици поново отворен, али још недостаје Заједница српских општина. Њу сада мора омогућити „косовска страна“ како би се даље ишло у правцу стабилног и мирног развоја на Космету“, навео је посланик странке канцеларке Ангеле Меркел.
Јунг се такође осврнуо на помињање Велике Албаније током кампање називајући то суштој супротности ономе што подразумевају мирни развој и стабилизација.
„Моје високо поштоване даме и господо. Након избора још није јасно како ће изгледати нова Влада. Али једно мора бити јасно формулисано, да ће се процес нормализације даље интензивирати, да ће напредовати правна држава, да ће бити вођена борба против организованог криминала и корупције, као и да ће борба против „исламске државе“ на Космету бити одговарајуће појачана јер ово су услови за будући стабилни и мирни развој у овом региону, такође у економском погледу“, закључио је Јунг.
Посланица Зелених Марилуизе Бек је позвала колеге да, упркос бројним већим кризама у свету, ипак мало подробније погледају ситуацију на Западном Балкану.
„На жалост, морам рећи да у том региону видим акутну и запаљиву ситуацију, далеко опаснију од онога каквом је овде обично схватамо“, рекла је она.
Бекова је, набрајајући какво је стање у земљама региона, дошла и до Србије коју је оценила као стабилну. Она је подсетила на књигу „Месечари“ историчара Кристофера Кларка о избијању Првог светског рата, рекавши да нас та књига учи колико је Западни Балкан крхко подручје и какву експлозивну снагу има.
„Уз то имамо и нешто ново. Русија се гура да буде играч на Западном Балкану. Заправо опет имамо тектонске односе који су водили избијању Првог светског рата: српско православље које се оријентише према Русији, хришћанско-Римокатоличку Хрватску са везама према Риму и муслиманско становништво повезано са наслеђем Отоманске империје. Ко се не суочи са овим питањима, са дугим цртама историје, тај неће ни разумети тешкоће које сада имамо на Балкану“, рекла је посланица Зелених.
Она није пуно говорила о Космету, рекавши само да над Балканом виси Дамоклов мач фантазије о етнички хомогеној Великој Албанији.
„Није умирујуће што је партија Аљбина Куртија, првог националисте и прокламованог великоалбанца, на изборима на Космету постала друга најјача снага, а ту је и Харадинај који је, како сви знамо, измакао Хашком суду само због ситуације са сведоцима“, оценила је Бекова.
ДВ наводи да ће немачке пореске обвезнике мисија Бундесвера на Космету у следећих годину дана коштати 42 милиона евра.
Ката
Извор vesti-online.com