Српски „Пси рата“

Пишу Милош Станић и Михаило Јовићевић

Наши људи који ратују у Сирији, као и други страни борци, обављају специфичне задатке: саботаже, диверзије, навођење авијације и артиљерије. Ангажују их и као снајперисте, много чешће него као пешадинце.

Српска пси рата су данас присутни на ратиштима у Украјини и Сирији, а потврда тога је и погибија Димитрија Саше Јојића, 25-годишњег Новосађанина. Он је као припадник руске плаћеничке јединице страдао нагазивши на мину током борбе против џихадиста на страни режима Башара ел Асада.

Србин који већ неколико година ратује у Срији објашњава да је највише бораца на страна ратишта отишло из Војводине, конкретно из околине Руме и Сремске Митровице, а један број и из Новог Сада.

«То су људи који су се борили у Босни и Херцеговини, Хрватској, али и на Космету», прича човек, иначе одлично упућен у дешавања на ратиштима у Украјини и Сирији.

Према његовим речима, ради се о прекаљеним борцима, јер други не би ни били прихваћени. Од плаћеника се, према речима нашег извора, очекује специјализованост за одређене задатке и беспоговорно праћење наређења, а губици таквих формација су мали. Он каже да је илузија да до пушке на овим фронтовима може да дође ко год хоће.

«Пут до ратишта није лак. Људи који хоће да оду прво морају да прођу одређене провере, које се пре свега односе на то где су се борили, на чијој страни и шта су постигли у рату. Ко има чин из претходних ратова одмах добија ангажман, а за било какве почетнике готово да нема места», објашњава извор.

Оне који успеју да се докопају фронта чека добра зарада.

«Људи се прво проверавају у камповима где се тестирају њихове физичке и менталне способности, знање у руковању разним врстама оружја и технике ратовања. У таквим камповима они остају по неколико месеци, и за то добијају око 300 долара месечно, што је довољно за преживљавање. Они који после обуке и провере стигну на ратиште Сирије, могу да очекују око 2200 долара месечно. Плата може да буде и знатно већа, али то зависи од чина, искуства и појединих специјалности као што су, на пример, снајперисти, али и од задатака које испуне. Плата у Украјини је нешто мања», прича он.

Блиц је успео да ступи у контакт и са другим људима који се налазе на ратишту у Сирији, али сви они демантују да учествују у борбама. Један од њих признаје да се налази у Сирији, али тврди да је тамо због девојке а не да би ратовао.

Присуство страних ратника у Сирији није новост, а поједини руски портали писали су да руска компанија „Вагнер“ шаље псе рата да се боре на страни Руса и војске сиријског Председника Башара ел Асада. Потврђено је и постојање такозваног српског вода, који чине наши људи, али који су пут Сирије кренули након стицања ратног искуства у сукобима са украјинском војском на територији ДНР и ЛНР.

Војни аналитичар Александар каже да никако не изненађује чињеница да су руски обавештајци искористили прилив српских ратника у Донбас да их ангажују за друге изазовне ратне послове.

«Русија, као и свака озбиљна земља, у операцијама које су сложене, у којима није једноставно дефинисати шта и како треба да се чини, ангажује стране ратнике. Српски војници се у оваквим случајевима ангажују на задацима као што су навођења авијације и артиљерије, диверзантски послови, извиђања», каже Радић.

Талас прилива српских ратника у Сирију се неће смањивати, тврди он. Напротив.

«Људима треба посао, а наших људи у сектору безбедности има на претек. И оних који су ратовали деведесетих и „нових клинаца“», закључује аналитичар.

Подсећамо, ангажман српских бораца на страни руских снага и Председника Башара ел Асада у Сирији је доспео је под лупу јавности након срмти Новосађанина Димитрија Саше Јојића, који је погинуо на Блиском истоку борећи се на руској страни. Он је претходно ратовао код Доњецка у Украјини, где је био део Српске хусарског пука који је бројао 15 Срба и 30 Руса.

Са фронтова у Украјини ратнике у Сирију шаље руска компанија „Вагнер“, која је у власништву бившег професионалног војника Дмитрија Уткина, коме у врбовању помаже Србин из Босне. Ова фирма потписује уговоре са „регрутима“, а једна од ставки је накнада у случају погибије која се исплаћује породици. Она износи 3 000 000 рубаља, односно 50 000 долара.

Ката

 

 

 

 

 

 

Извор Блиц