Средином јула хрватско Министарство одбране послаће у четири државе захтев у коме се наводи да је та земља заинтересована за куповину нових борбених авиона, као и да тражи понуду за њихову куповину.
Тај захтев ће бити послат у Шведску, за авион „грипен јас-39“, у САД за Ф-16, Јужну Кореју за ФА-50 и Израел за авион Ф-16, верзију која је тамо позната као „барак“, преноси Вечерњи лист.
Министарство се нада да би до половине септембра могле да стигну конкретне понуде.
Буде ли све текло по плану, крајем октобра или новембра изабраће се авион који би требало да замени ислужене авионе „миг 21“.
Како се наводи, многи ће такав план, који је предложио потпредседник Владе и министар обране Дамир Крстичевић, оценити исувише амбициозним јер су претходне хрватске владе показале да се процес избора решења за борбено ваздухопловство отеже или су конкурси пропадали.
У Министарству очекују да би уговор са испоручиоцем авиона требало да буде потписан 2018. године, а у лето 2020. да стигне првих неколико авиона. План је, како се наводи, да се одмах уговори и обука техничара (њих 40-50) и десетак пилота.
Према том плану, 2021. и 2022. Хрватска би већ имала ескадрилу функционалну за основне потребе контроле ваздушног простора, међутим Министарство жели да борбена ескадрила омогући и заштиту ваздушног простора и територија Хрватске, као и да ти авиони буду способни и за борбене операције у дубини територија противника.
Хрватски пилоти, од којих је већина већ престара (у просеку 38 година) за вишегодишњу „преобуку“, упозоравају министра да треба већ сада почети са одабиром младих пилота који ће моћи за око четири године да лете на другим авионима.
Вечерњи лист наводи да је реално очекивати да ће да ће „прави финалисти“ у одабиру модела авиона бити „грипени“, које Швеђани нуде већ 10 година, као и Ф-16 који је у Израелу „унапређен“ на ниво „барак“ (Ц/Д, блок 40).
Остваре ли се те амбициозне најаве хрватског Министарства, биће „конкретна“ и цена уговора.
Грипени Ц/Д генерације коштају до 70 милиона евра по комаду, а модели Ф-16 између 20 и 30 милиона долара, због чега ће Хрватска морати да тражи од државе с којом потписује уговор да се укључи и привредни интерес за инвестиције и извоз производа, наводи Вечерњи лист.
ТАНЈУГ