Француска штампа овог викенда писала је о филму америчког режисера Оливера Стоуна о председнику Русије Владимиру Путину који се састоји из четири дела и који од 26.јуна почиње да се приказује на француском ТВ. каналу France 3.Ову слику француски гледаоци називају превише комплементарном у односу на руског председника.
Говорећи о филму, француски новинари користе реч „документарни“ само под знацима навода. Дописница листа Libération из Москве Вероника Дорман наводи да је тешко одредити жанр филма и да је он нешто између „субјективног интервјуа и филмског дијалога где разговарају двојица саговорника који се у свему слажу. Овај филм који се састоји из четири дела већ је приказан у Русији на „првом каналу“ а руски медији су о њему већ говорили.
Питања Оливера Стоуна Владимиру Путину често представљају скривене комплименте или субјективно мишљење а понекад и једно и друго. А Стоун често и иде у крајност чиме изненађује и самог саговорника.
Стоун, на пример тврди да је стратегија САД, а да уништи руску економију, смени власт и поново потчини себи Русију, на шта Владимир Путин одговара да САД виде у Русији конкурента и позива на дијалог са САД. „Владимир Путин изгледа као споменик умерености и мудрости“- пише дописник листа Le Monde из Кијева Бења Витин. И то се у потпуности поклапа са „разумним и умереним оцем нације“ како се представља у руским медијима.
„Постоји нешто између задовољства и чуђења. То је када Стоун набраја заслуге Путина у области економије и назива га „правим сином Русије““- додаје новинар.
Амерички филмски режисер се не супротставља и не поставља додатна питања. Он дозвољава Путину да објасни да су у Русији медији слободни, да је он смирио олигархију и да приликом анексије Крима није било ничега незаконитог, пише новинар листа Libération.
У филму постоји и неколико тешких тренутака као нпр када Стоун пита Путина да ли је дошло време да се повуче из политике, додаје Бења Витин. Али када Путин за воланом свог аутомобила стручно објашњава свом саговорнику да у Русији специјалне службе раде у оквиру закона и да се Русија не меша у унутрашња питања других држава, као одговор настаје тајац.
Када је председник говорио о дужини ваздушних напада у Сирији, Стоун није постављао питање само је узвикнуо: „Ви бомбардујете седам дана у недељи! Вау!“,
Како је навео Le Monde, нико не тврди да је од Владимира Путина лако узети интервју. Али Оливер Стоун је „отишао предалеко“. Он је био упоран само када је изражавао забринутост због радног ритма руског председника и његовог здравственог стања.
„Архивски снимци користе се само да би се потврдили аргументи Путина а никако да би се довели под сумњу. Епска и меланхолична музика, ствара од руског лидера хероја, више авантуристичког него документарног филма“- наводи Бења Виткин
И није реч о томе да режисер слабо разуме руску реалност и импровизује, наставља Вероника Дорман. Ради се о томе да он не види разлог зашто не би веровао свом саговорнику на реч. Он жели да представи Путина на онај начин на који Запад одбија да га види- као „разумног човека спремног на дијалог“. Оливер Стоун сматра да су негативан имиџ руског председника створили амерички медији са средњевековним погледима на Русију као претњу.
У филму о Путину, као и у његовим претходним о Едварду Сноудену и Фиделу Кастру Оливер Стоун изражава првенствено сопствено незадовољство америчким империјализмом а Путин је само изговор. Оливер Стоун је заправо једини херој овог филма а његов главни циљ је амерички империјализам, закључује Бења Виткин.