Леониде Владимировичу, веома ми је драго да вас видим овде у Србији, у Београду, кажите који је циљ ваше данашње посете и шта ће локално становништво и гледаоци сазнати од вас сутра?
Нисам дошао сам него са својим колегама из Евроазијског покрета на позив наших пријатеља и партнера, како бисмо одржали низ сусрета и акција као и планираних трибина везаних за геополитичка и политичка, филозофска питања. Заједно са мном дошли су и познати руски сликар Алексеј Бељајев-Гинтовт и евроазијски филозов Александар Дугин. Ја у Србију често долазим и због тога сматрам да је неопходно изанализирати актуелну политичку ситуацију посебно у овом преломном моменту када се формира нова влада и разумети нове правце, у ком ће правцу бити орјентисана унутрашња и спољашња политика Србије како би се та информација из уста наших инсајдера пренела до политичког руководства Русије.
Због чега је на Балкану који је комплексан, сложен и мултиетнички баш Србија изабрана као бедем?
Србија, вероватно због тога што остаје последње упориште очувања идентитета. Све остале земље, православне већ се налазе или у Европској унији или у НАТО-у. Србија је практично једина земља која још не улази ни у Европску унију ни у НАТО, који је неспорно агресиван и непријатељски настројен блок не само према Русији него прети и безбедности других земаља Евроазије. Наравно у интересу је Русије да помогне Србији да очува свој суверенитет и да предложи неколико алтернативних пројеката, не попут ЕУ него као Евроазијска економска унија. То је један од праваца. Наравно Русија може да предложи много више,а избор је непосредно на српском народу. Уколико је власт делегирана од стране српског народа нама је неопходно да са том влашћу и сарађујемо. И ту постоји колизија када власт окреће земљу у правцу Запада а народ хоће тешњу сарадњу са Русијом.
На основу вашег искуства, шта би Срби требали да знају на тему Евроазије?
Потребно је рећи истину и објаснити смисао због тога што медији, па и у Србији неправилно преносе и коментаришу то што се дешава. Због тога је неопходно објаснити и наше ставове као Евроазијске групе, и нас као Евроазијске геополитичке школе, као и позиције интереса Руске Федерације.
Недавно је у Србији одржана инаугурација новог председника као и именовање премијера. Многи експерти оцењују овај потез као покушај да се седи на две столице. Сарадња са Русијом, са једне стране а улазак у ЕУ као приоритет. Како ви оцењујете ову ситуацију у Србији као и могућност развијања проруских пројеката при оваквој политици, а између осталог и вашег пројекта?
Наравно свака земља се разликује од некаквих показатеља. Али у многоме Србија се налази на путу који је раније прошла Украјина. Она је покушавала да искористи могућности и Русије и Европезарад остваривања циљева политичке елите. Моје мишљење је да се слично догађа у Србији и ако је велики раскол између политичким елитама и народом он негативно утиче не само у Србији него и уопште на Балкану. Када се спроводе демократске реформе ми смо за то да народ Србије активније учествује у креирању своје судбине и да има право гласа.
Овде на Балкану редовно се воде геополитичке борбе Истока и Запада. Недавно се десио улазак Црне Горе у НАТО. Шта ви мислите о овој одлуци црногорских власти и да ли она представља претњу безбедности региона и конкретно Србије?
У вези Црне Горе ми смо предвидели још пре више од годину дана због тога што је ову одлуку донела група људи а не народ. Због тога када буде формирана нова војна и политичка структуратамо не може бити говора о било каквом суверенитету те државе. Русија подржава очување суверенитета, било каквог – кинеског, руског, севернокорејског. Русија може подржати и очување суверенитета Србије уколико је то жеља саме Србије. Али ако буде промењен устав као што се предлаже под притиском неких западних земаља Русија ништа не може учинити. Ми имамо политичку традицију да се не мешамо у унутрашња питања других земаља, као што је на жалост оптужују САД и друге земље. Ако се већ учини избор Русија после тога неће моћи да помогне и то треба да зна српски народ. Историја се не може променити. Русија је пролила много крви у претходним ратовима и наше земље не везују само актуелна политичка питања, него и историја и религија.
На Балкану су се догодили крвави догађаји. И данас се и у српској и руској штампи често може видети изједначавање онога што се десило деведестих овде и онога што се данас догађа нпр, на Блиском Истоку. Како је ваш став према оценама да су се овде догодили или експерименти за ово што се данас догађа, или догађаји који су подстакли данашња дешавања?
Има логике за овакве ставове. Нпр. САД је своју војну доктрину први пут испробала 1991. године у Ираку, па овде у Југославији прво у Босни па 1999. године за време НАТО бомбардовања. То је експеримент који им је био неопходан у пракси, како би извежбали команду међу војском, уништавање инфраструктуре и логистике хипотетичког и стварног противника. То је прво било испробано на Блиском Истоку па у Југославији. Данас су се преусмерили на Сирију и Ирак. Полигони су испитани па могу да претпоставим да ће САД и даље наставити са експериментима. Можда то неће бити војно политички експерименти, него пројекти са манипулацијама, првенствено информационим, не само за становнике Србије него и Блиског Истока.
Србија је занимљива као једна од првих земаља која је преживела обојену револуцију коју смо после видели у Украјини и у другим земљама. Може ли то што се догодило у Србији после 5. октобра 2000. године бити искуство оним земљама које преживљавају или би могле да преживљавају ове догађаје?
Моје мишљење је да су обојене револуције већ сад прешле у неку црно-белу фазу тј. нема више насилног супротстављања које је практивано почетком деведесетих година, или још раније када се распао Совјетски Савез или када је у Бугарској комунистичко руководство одстрањено методом манипулације и извођењем масе на улицу, и доведене на власт марионете. Мислим да је сад наступила фаза када је насиље легитимизовано и оправдано у очима Запада што ми видимо после украјинских и сиријских догађаја, и других земаља попут Венецуеле где се догађају крвави нереди. Тако ће се догађати све док грађани и политичке елите не схвате у чијем је то интересу. Тако да манипулације, обојене револуције, конфликти, интернет ратови ће доћи у фазу трансформације, јер се изучавају нове методе за манипулацију.
Можете ли укратко да нам кажете који је пут ова технологија прошла од 2000-те овде преко Украјине, и могуће до Русије у будућности?
Класична технологија је извођење маса на улицу. То је технологија двадесетог века када они изводе народ на улицу који тражи оставку власти, или заузимају државне институције. Након тога формирају политичке елите од марионета које су до тад финансирали страни фондови или западне владе. Данас се користи и интернет технологија и кибер манипулација тако да многи људи и не разумеју шта се дешава али у томе активно учествују.
Хвала вам и желим вам много успеха у вашем будућем раду