Посланик руске Думе и функционер владајуће Јединствене Русије Сергеј Железњак рекао је данас да увођење балканских држава у НАТО само на основу консензуса међу елитама али не и подршке грађана води те земље у поделе.
На конференцији „Нова међународна реалност – изазови и перспективе“ у Скупштини града Београда Железњак је рекао да Русија жели мирну и богату Европу, али да ЕУ „у тренутном стању не одговара у потпуности жељама грађана“.
Према његовим речима, „ЕУ треба да служи својим грађанима а не интересима САД“ и циљ Уније треба да буде проналажење равнотеже између заједничког и посебног, јер сваки проблем има посебно решење.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић који је отворио скуп рекао је да је чланство у Европској унији стратешки национални циљ Србије и нагласио да је кредибилна политика проширења ЕУ кључна и за регион и за читаву Европу, иако се ЕУ „данас суочава са кризом идентитета и преиспитивањем сврхе свога постојања“.
„Свесни смо свих тих бројних изазова, као и потребе да се на нивоу ЕУ спроведе низ реформи, али сматрамо да је очување кредибилне политике проширења, засноване на јасним и уједначеним критеријумима, кључно како за регион коме географски припадамо, тако и за целокупну Европу“, рекао је Дачић.
Дачић је у изјави новинарима поновио да Србија нема намеру да постане чланица НАТО, али да ће наставити да са тим савезом одржава односе на највишем могућем нивоу.
Аустријски дипломата и некадашњи високи представник за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич рекао је да је још од деведесетих година, када је Европска комисија покушавала да помогне земљама бивше Југославије у изградњи државе и друштва, у плану било укључивање Западног Балкана у интеграционе процесе.
Он је рекао да је интеграција јако важна јер ојачава све који су у њу укључени.
Петрич је рекао да је то успорено јачањем национализма који је посебно ојачала мигрантска криза. Та криза је, према Петричу, у комбинацији са другим факторима „скоро изазвала распад ЕУ“ али и показала неопходност сарадње између држава и повратак изворној европској идеји равноправности.
Он је додао да је „циљ да Балкан више нема негативну конотацију и да се на томе непрекидно ради“.
Директор владине канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да дијалог и поштовање међународног права и принципа УН немају алтернативу.
Он је рекао да основни принципи сарадње у региону треба да буду економско повезивање, самостална унутрашња и спољна политика, инфраструктурно повезивање и повезивање друштава.
Ђурић је додао да његова парола „Балкан балканским народима“ не значи изолованост и подизање зидова него отвореност и повезаност, за шта је неопходна помоћ великих сила. „Само заједнички можемо бити самостални“, рекао је Ђурић.
Конференцију „Нова међународна реалност – изазови и перспективе“ организовао је Београдски стратешки дијалог, а на њој су још учествовали бивши министар спољних послова Грчке Димитрис Друцас, заменик шефа руског Комитета за спољне послове Андреј Климов, аустријски политичар Ханес Свобода, руски посланици Светлана Журова и Валериј Иванов, новинари Бојан Бркић, Љубинка Милинчић и Јакша Шћекић и други.
ИНС4