Пише Игор Пшењичников
„Видим како Руси активно учествују у подривачким активностима у низу региона и за то користе територију Србије. Ја бих то назвао малигним утицајем Русије“, изјавио је амбасадор САД у Србији Кајл Скот у интервјуу за РТВ.
Према речима америчког амбасадора, САД сматрају да је руски хуманитарни центар у Нишу у суштини шпијунски центар. Да би изгледао убедљивије, амбасадор Скот се позвао на претходну изјаву заменика помоћника државног секретара САД Хојта Брајана Јиа да постоји забринутост поводом руских активности у региону које нису усмерене на подржавање стратешког циља Србије да се интегрише у западну заједницу.
На југу Србије у граду Нишу постоји Руско-српски хуманитарни центар. Основан је по споразуму између Влада Русије и Србије од 25 априла 2012 године. Центар је међувладина хуманитарна непрофитна организација. У његовом статуту пише да је створен ради хуманитарног реаговања на ванредне ситуације на територији Србије и других земаља Балканског региона.
Центар служи и за упозоравање на ванредне ситуације и за њихову ликвидацију, укључујући гашење пожара и пружање хуманитарне помоћи пострадалом становништву. Центар користи заједничке пројекте и програме у Србији и другим земљама Балканског региона међу којима је и деминирање.
Откако постоји, Центар је извео операције пружања помоћи и ликвидације ванредних ситуација на територијама Србије, Албаније, БиХ, Грчке и Словеније. Центар се нарочито истакао приликом ликвидације последица разорне поплаве у Србији и другим балканским земљама у мају 2014. Руски спасиоци су за два дана из поплавне зоне евакуисали преко 2000 људи.
Рекло би се да је центар у Нишу потпуно схватљив и прозрачан. Али не, амерички напади на њега су све чешћи. Министарство спољних послова РФ је због тога било принуђено да 22 јуна одреагује на нову порцију напада Стејт департмана. Портпарол МИП Русије Марија Захарова је изјавила да су америчке дипломате изнеле апсолутно незамисливе, апсурдне и измишљене оптужбе у најгорој традицији хладног рата.
„Тобоже се ради безмало о некаквом шпијунском гнезду које је наводно у стању да доведе у опасност амерички контингент на «Косову»“, рекла је Захарова.
Месец дана раније, како је поверљиво открио радио „Слобода“, већ поменути Хојт Брајан Ји је у Београд позвао балканске земље да се бране од покушаја Русије да појача свој утицај у региону и да подрије везе са Западом.
„Из искуства знамо да су намере које стоје за многих корака Русије лоше и да не одговарају интересима земаља региона“, рекао је Ји, наводећи пример покушаја државног преврата у Црној Гори у октобру који је вероватно организовала Русија да би онемогућила интеграцију те земље у НАТО“.
Али, што се тиче Црне Горе, ни власти те земље, које су је недавно увукле у НАТО упркос вољи свог народа, а ни њихови покровитељи у Вашингтону и Бриселу, све до данас нису навели никакве иоле убедљиве доказе о умешаности Русије у фамозни „покушај државног преврата“ у Црној Гори. Као, уосталом, ни о самом факту „покушаја“.
Што је такође интересантно, и Русија критикује „свој“ центар у Нишу. По мишљењу руководства, тај центар није савршен и потребна му је „дорада“. Вицепремијер Дмитриј Рогозин, који је претходних дана био у Србији, је оценио да за сада тог центра још нема у правом смислу. Према његовим речима, у њему би морала да буде ескадрила авиона који су у стању да гасе пожаре, као и друге снаге и средства, односно специјалне технологије које могу обезбеђивати његове хуманитарне функције. А за сад тамо ничег од тога нема.
Рогозин је додао да тај центар треба или комплетирати, регистровати и добити за њега потребне имунитете, као за било који други међународни центар у Србији, или га затварати. По његовим речима, у Русији сматрају да је центар првенствено потребан онима који се у региону суочавају са проблемом шумских пожара.
Разуме се, позиција Американаца се може разумети. Све руско је потенцијално опасно. Чак и наглашено мирне и корисне иницијативе Русије на Балкану зато треба за сваки случај гушити и сузбијати. Што их је мање, то боље.
Могуће је да српске власти под спољним притиском све до сада нису дале руским сарадницима Центра у Нишу дипломатски статус. То у Москви већ пет година изазива неразумевање, о чему је говорио и Рогозин када је помињао „имунитете“.
Уосталом, Американци и не скривају да су њихове „препоруке“ о унутрашњој и спољној политици Србије у суштини захтеви. И покушавају да диктирају како да се Србија држи према Русима, по принципу: зашто не захтевати, шта они могу тим поводом да ураде. Управо зато је амерички амбасадор Скот себи дозволио да размишља о томе шта морају да раде српске власти, као да је то његова ствар.
„Ако је то хуманитарни центар, шта ће његовим сарадницима дипломатски статус? Тај статус значи да нико не може обавити проверу шта они раде јер су неприкосновени“, рекао је он у интервјуу РТВ.
Напомена: Српски Парламент је 2015 године безмало тајно ратификовао споразум са НАТО познат као Status of Forces Agreement. Иако није чланица алијансе, Србија је тим споразумом на себе преузела обавезе које имају пуноправне чланице НАТО. Де факто, Србија је већ чланица НАТО без права, а са обавезама. Примера ради, на њеној територији се налазе такозване „војне мисије“, односно оружане снаге алијансе. Ово значи да су и Северноатлантска алијанса као целина и америчка војна лица реалне газде у Србији.
Зато свако присуство руских грађана у војној униформи, што јесу наши спасиоци у центру у Нишу, изазива код Американаца напад беса и болесне љубоморе.
Ката
Извор fakti.rs