Калињинград — руска енклава која се сматра најмилитаризованијим делом Европе. Одсечен од свог центра, он је, према мишљењу неких западних аналитичара, и најрањивији део Русије. Међутим, да ли је баш тако?
Калињинград, немачки Кенингсберг, основали су још у средњем веку немачки крсташи тевтонског реда за време своје експанзије на Исток. Некада центар провинције Источне Пруске, он је постао део Русије након Другог светског рата, одлуком сила-победница на Потсдамској конференцији 1945. године. Годину дана касније преименован је у Калињинград. Након скоро 70 година, тај град од пола милиона становника постао је главна тачка конфронтације Русије и НАТО-а. Он је, са једне стране, потпуно окружен чланицама НАТО-а, а са друге стране, гле парадокса, он је и највећа претња за Алијансу.
Та најзападнија руска област је са руским савезником Белорусијом повезана Сувалкским коридором, стратешки важним појасом дужине 65 километара дуж пољско-литванске границе. У сценаријима хипотетичког рата између Русије и НАТО-а њему се даје кључна улога. НАТО се плаши да би управо овде руска војска могла да почне офанзиву и брзо одсече балтичке државе од осталих држава-чланица Алијансе. Тим поводом прошле недеље је у оквиру већ традиционалних војних вежби „Удар сабље“ литванска војска са савезницима из НАТО-а одржала војне вежбе чији задатак је био заштита Сувалкског коридора.
„Ако занемаримо политичку позадину, са стратешке тачке гледишта тај коридор је важан за одбрану Литваније. Ако се на Русију и њену савезницу Белорусију гледа као на противнике, вежбање одбране коридора чини се природно, јер у случају да стране непријатељске снаге заузму тај коридор, Балтик ће се бити потпуно одсечен од својих савезника из НАТО-а. Међутим, мени је потпуно нејасна логика Алијансе која на Русију гледа као на агресора. Да, након догађаја у Украјини Русија је показала да је спремна да штити своје националне интересе и интересе на међународној сцени, али то не значи да Москва има неке планове да заузме балтичке државе“, сматра белоруски војни експерт Александар Шпаковски.
Посебан улога у стварању фантома званог „руска претња“ припада САД. Сценарио руског заузимања Сувалкског коридора и балтичких држава први пут је озбиљно почео да се разматра прошле године, након објављивања извештаја америчке „РАНД корпорације“ под називом „Повећање потенцијала обуздавања на источном ободу НАТО-а“. У документу стоји да би Русија могла да заузме тај коридор за 36 до 60 сати на путу за Ригу и Талин. То су преузели западни медији и створили праву хистерију у државама региона. Од тада се практично свакодневно објављују чланци како Руси стоје пред Сувалкским коридором.
„Амерички аналитичари од 2000. године у свим својим листовима пишу да је балтички фронт неодбрањив. Чак и слаба руска војска из деведесетих година прошлог века је могла да га освоји за 48 сати. Али Русија то не намерава, јер јој то уопште није потребно. Балтик ни у којем случају није претња Русији, јер је офанзива из балтичког, курланског котла немогућа. Макар тамо било 500 америчких тенкова. Они ће сви тамо и остати, у том котлу“, рекао је за Спутњик руски војни експерт Дмитриј Јермолајев.
Он је додао да је рат између Русије и НАТО-а немогућ.
„Сећам се ситуације са миротворцима на приштинском аеродрому. Када је амерички генерал рекао да се истерају руски падобранци, Британац му је одговорио: ’Ја нећу да започнем трећи светски рат због лудог америчког генерала‘. Рат између Русије и НАТО-а је рат за уништење планете, а можемо да разговарамо о неким малим играма војника. НАТО, примивши у свој састав балтичке републике, чију безбедност не може да осигура, усађује им неоправдану наду и очекивања. То ће довести до тога да оне почну непотребно да се сукобљавају са Русијом, не разумејући да НАТО не може да их одбрани“, нагласио је Јермолајев.
Међутим, може се размотрити и други сценарио — покушај блокаде Калињинградске области. Треба рећи да је Сувалкски коридор стратешки важан за обе стране. Са једне стране, генерали НАТО-а говоре да ће се, ако Русија заузме коридор, све балтичке јединице НАТО-а наћи у котлу, али, са друге стране, не говоре да би Калињинградска област због сличних акција Алијансе пала у исту замку. Пољски председник Анджеј Дуда је прошле године изјавио да у случају сукоба НАТО треба да покуша да у првом налету окупира тај најзападнији део Русије.
Неуништива тврђава
Међутим, да ли је лако освојити Калињинград? Због свог специфичног положаја, Калињинградска област је одмах након уласка у састав Русије добила и посебну улогу. Он представља прву линију одбране Русије, јер се у њему налази више врста оружја које може да нападне противника и на копну, и на мору, и у ваздуху, па и у космосу. Ширењем Алијансе ка Истоку, Москва је у тој области створила један од војно најснажнијих гарнизона на свету. Војска најзападнијег региона Русије је снабдевена ПВО системима С-300 и С-400, ту је и база Балтичке флоте, чији бродови такорећи контролишу улаз у Балтичко море и могли би бити наоружани крстарећим ракетама „калибар“ које су се прославиле у Сирији. Запад посебно брине пребацивање оперативно-тактичких ракетних комплекса „Искандер М“ као одговор на распоређивање америчког ПРО у Европи. Ту је и уникатни радар „Вороњеж“ са опсегом од 6.000 километара, који контролише ваздушни простор читаве Европе, укључујући Велику Британију.
Имајући у воду војни потенцијал руске војске у Калињинграду, било која војна провокација за сваког противника може бити последња.
Милена Цмиљанић за СПУТНИК