Срби са КиМ морају да сарађују и разговарају са свима, па и са Харадинајем, тешко да неко може да натера Београд да буде срећан и да седне за сто са неким кога гонимо по потерницама за најтеже могуће злочине, изјавио је у ексклузивном интервјуу за Спутњик, председник Србије Александар Вучић
О чему ћете разговарати са Тачијем кад Приштина одбија да формира ЗСО?
— Кад помислим на те разговоре, никад ми није лако, али не жалим се. Верујем да ни Тачију није пријатно да среће мене. Овога пута нећемо имати прецизно утврђене теме, причаћемо о томе како видимо Косово и Метохију за годину, пет, десет, петнаест година. Важно је да се дијалог настави јер се тако смањују тензије. Север Косова не може да буде угрожен, али разговор је неопходан пре свега због нашег народа на централном Косову, његове егзистенције, сигурности и безбедности. Они су у великој мери препуштени себи јер немамо ни полицијску ни војну нити било какву другу заштиту за њих.
Али чему да се надамо од тих разговора кад Приштина не испуњава договорено?
— Ми, као и увек, наступамо јасно, отворено и искрено, у складу са нашим ограничењима која се односе на државне интересе. Албанци су у претходном периоду променили понашање. Све су почели да третирају као своје унутрашње питање и да намећу тезу да немају потребе ни да преговарају са Београдом. Понављају: „То је питање Косова, а ми смо независна држава“. Ми смо одговорили: „Добро, ако је тако, немојте ни да преговарате“, па да видимо како ће то да им функционише. А онда су схватили да то тако не може да функционише.
Хоће ли се преговори Београда и Приштине и званично подићи на председнички ниво како се најављује?
— Мислим да ће се то догодити. Јер ако Срби са КиМ морају да сарађују и разговарају са свима, па и са Харадинајем, тешко да неко може да натера Београд да буде срећан и да седне за сто са неким кога гонимо по потерницама за најтеже могуће злочине.
Шта ако Харадинај буде премијер тзв Косова? Хоће ли га Запад прихватити?
— Од западњака сам више пута чуо да би то за њих била непријатна ситуација, али да би радили са сваким кога изаберу Албанци. Срби ће са том чињеницом морати да живе, а Београд не може да буде одушевљен ни Харадинајем ни Куртијем. Између њих не видим разлику, осим што се један доказао у борби против Срба, а други још није, па би можда да буде већи Харадинај и од Харадинаја. У сваком случају, то је компликован процес, али боље да се разговара него да нема дијалога.
Имате ли утисак да су Срби са Косова таоци — да бисмо их заштитили, прихватамо и оно што не бисмо желели, а још горе би било да то не прихватимо?
— Шта год да кажете у праву сте. Истина је, лако је манипулисати тим чињеницама. Шта год да направите, појави се неко из центра Београда и каже да то није паметно. А кад га питате, хоћеш ли ти да одеш у Доњу Гуштерицу, Угљаре, Велику Хочу, не би отишао ни на седам минута. Не знају ни где су та места, али знају да нам држе придике сваки дан.
На шта сте мислили кад сте најавили унутрашњи дијалог о Косову? Премијерка Брнабић је поменула за Спутњик и дијалог о НАТО-у…
— За НАТО су ствари јасне, Србија остаје војно неутрална. Са друге стране, сматрам да је важан унутрашњи дијалог за сва стратешка питања, а међу њима је свакако и Косово. На консултацијама за избор Владе питали су ме и ДСС и радикали са једне, и Чанак и Чедомир Јовановић са друге стране, шта сам мислио под тим дијалогом. Рекао сам им да је важно за друштво да не стављамо ствари под тепих и да немамо унапред припремљене одговоре него да знамо шта нам је чинити. Да знамо тежину положаја на КиМ, да знамо колико је Срба, да знамо шта за њих можемо да урадимо и да видимо шта је то што је реално. То што ће неко на сваку моју реч да ми одговори да је она против небеске или вишње Србије, боље да ми не говори. Јер је у манастире и цркве на КиМ Србија више уложила него што су остали у претходних 30 или 40 година. То знају и у Српској цркви.
Kaд кажете „реалност на Косову“ многи помисле да желите да прихватите фактичко стање да Косово није у Србији?
— О томе уопште нисам говорио. Ја сам као председник републике положио заклетву држећи десну руку на Уставу Србије и изговарајући речи о Косову и Метохији. То не значи да нисам спреман да чујем шта се заиста дешава на Косову. Питам све политичке хероје који ми замерају — зашто нису 2008. године интервенисали када је Косово противправно прогласило независност. Зашто тад нису решили проблем на свој начин кад су толико храбри. Зашто су покварени? Зашто то сада траже.
Опозиција постоји да би власт била боља…
— Да, било би добро када би они заиста чинили да власт буде боља и да Србија буде боља. Плашим се да се неки не радују успесима државе већ се радују да буде горе, како би они добили прилику. Не разумем ирационалне ставове када се бавите политиком. Хоће ли деца да нам живе у земљи која има раст од три, четири, пет одсто, или ћемо да се лажемо да у Штимљу сви певају песме Боре Чорбе и иду у српску цркву, а у Штимљу и нема Срба.
Спутњик