Француски председник Емануел Макрон данас је најавио да ће „ове јесени” укинути ванредно стање уведено у тој земљи након џихадистичких напада у Паризу у новембру 2015. у којима је убијено 130 људи, преноси АФП.
„Поново ћу вратити слободе француском народу укидањем ванредног стања ове јесени, зато што су ове слободе предуслов постојања снажне демократије”, рекао је Макрон у обраћању посланицима оба дома француског парламента у Версајској палати.
Ројтерс преноси да је Макрон у овом обраћању такође изјавио да ће омогућити директно изјашњавање бирача путем референдума уколико парламент не буде довољно брзо гласао о важним институционалним рефермама.
„Желим да све дубоке реформе које су озбиљно потребне нашим институцијама буду готове у року од годину дана. Ове реформе ће ићи у парламент, али, уколико буде потребно, даћу их на изјашњавање бирачима путем референдума”, поручио је Макрон.
Он је у говору у Версајској палати претходно казао да је након победе његове центристичке странке „Република у покрету” Француска спремна да крене „радикално новим путем”.
„До сада били смо на погрешном колосеку. Више смо волели правила од иницијатива”, рекао је Макрон обраћајући се посланицима оба дома француског парламента у Версајској палати, преноси АФП.
Он је предложио да се број посланика у оба дома смањи за трећину, што је предлагао и у предизборној кампањи, уз образложење да би то имало позитивне ефекте на општи квалитет парламентарног рада.
АФП подсећа да француски Сенат има 348 страначких представника, док је у доњем дому Народне скупштине 577 посланика.
Данашње Макроново обраћање представницима оба дома парламента у сјају и раскоши Версајске палате критичари виде као још један доказ његовог „краљевског стила владавине”.
АФП је раније пренела да ће Макрон свој говор, чији је текст сачињен у стилу годишњег обраћања нацији које имају амерички председници, искористити да изложи своју визију Француске и то током заједничког заседања Националне скупштине и Сената, које се не догађа често.
Наиме, посланици оба дома обично се позивају на заједничко заседање само у време националних криза, али је Макрон данашње заседање, какво намерава да заказује једном годишње, сазвао како би изнео своју визију и приоритете и то само два месеца након изборне победе.
Многи, међутим, због његовог обраћања осећају још већу нелагоду, сматрајући да је власт све више сконцентрисана у рукама председника, док његов говор виде као доказ онога што критичари називају његовим скретањем ка „монархизму”.
Медији и опозиционе странке оптужују 39-годишњег Макрона да свом премијеру изненада ускраћује подршку и оштро критикују његово одбијање да после данашњег обраћања парламенту одговара на питања.
ТАНЈУГ/ПОЛИТИКА