Специјални гост овогодишњег, петог фестивала руске класичне музике „Бољшој“ који се од 13. до 15. јула одржава у Дрвенграду на Мокрој гори, биће прослављени руски диригент Валериј Гергијев, најавио је данас оснивач ове манифестације, редитељ Емир Кустурица.
„У контакту сам с вероватно највећим диригентом на свету, господином Гергијевом, који ми је обећао да ће доћи. Он би требало да долети из Минхена прве фестивалске вечери. Доћи ће овде да га додирнемо, да видимо божанство које у данашњем свету функционише као најзначајнији диригент“, рекао је Кустурица.
Звезде овогодишњег фестивала „Бољшој“ су и први виолиниста Лондонског симфонијског оркестра Роман Симовић, мецосопран Милијана Николић, виолончелиста Јустус Грим и виолинисткиња Татјана Самуил. Они ће наступити у ревијалном делу програма, а одржаће и мајсторске радионице за младе учеснике фестивала.
„Светски премијерни наступ у Србији имаће клавирски квинтет Романа Симовића који је посебно оформљен за пети фестивал руске музике ’Бољшој‘. Може ли више? Тешко. Чине га врхунски музичари који наступају с најпрестижнијим оркестрима и реномираним диригентима: виолиниста Роберт Лакатош, виолинисткиња Милена Симовић, виолончелисти Тим Хју и Ксенија Јанковић и пијаниста Владимир Милошевић“, рекао је Емир Кустурица.
У такмичарском програму учествоваће око 60 младих музичара из Србије, Русије и Републике Српске, који ће се у две старосне категорије (од 13 до 17 и од 18 до 25 година) надметати за фестивалске награде — Златну, Сребрну и Бронзану матрјошку.
О најбољим учесницима одлучиваће жири којим председава Данијела Јововић, директорка Школе за музичке таленте из Ћуприје, а у којем су и угледни руски пијаниста Јуриј Розум и професор Зоран Комадина.
Најављена је и нова програмска целина „Дијалог талената“, у оквиру које ће се представити по четворо младих музичара из Србије и Русије. По трећи пут на фестивалу ће наступити и Симфонијски оркестар „Бољшој“, чији су чланови студенти домаћих музичких академија, под диригентском палицом маестра Србољуба Динића.
„Музика је, заправо, медиј који најделотворније и најбрже утиче на људе, попут аспирина. На филмском фестивалу ’Кустендорф‘ током зиме постоји и музички део програма, на којем се најчешће изводи ’ворлд мјузик‘. Србија никада није постала део тог жанра, пошто није експортовала више својих бендова ка фестивалима на којима се изводи такозвана светска музика, дакле — неенглеска и неимперијална. Због тога смо одлучили да на крају фестивала доведемо Бору Чорбу, као великог песника, да нас увесели“, рекао је Кустурица.
Угледни редитељ је истакао да у времену када све има популистичку димензију „Бољшој“ представља изузетак као фестивал на којем учествује „пристојан“ број људи — младих људи који су истовремено и такмичари и публика. Они су у прилици да покажу шта умеју, али и да стекну важно, непосредно искуство у комуникацији са старијим колегама —врхунским светским музичарима.
„Када неко доспе у године у које сам ја доспео, најделотворније што може да уради јесте да оно што је узео од кинематографије и музике — врати. Оно село и град тамо (Дрвенград) направљени су у најбољој намери да се ствара амбијент који није типичан за време тржишне привреде и дивљање капитализма него да се једноставно пронађе формула по којој су радили некадашњи домови културе, оно што се на Куби зове ’social club‘, да се гаји нешто што проистиче као спонтани рефлекс према времену који формирају млади људи, без потребе да буду оптерећени црвеним теписима и свим могућим аспектима данашњег живота и гламура; да не морају да мисле о томе, него да мисле на који начин ће да усхите, изненаде и обрадују људе својим даром, односно музиком и филмовима“, истакао је Кустурица.
СПУТНИК