Док је Хамбург тонуо у хаос, многи гледаоци широм света су по први пут обратили пажњу на демонстранте прекривених лица потпуно обучене у црно. Зову их Црни блок. Али, то заправо није назив неке групе већ тактике, јавља Deutsche Welle, а преноси РТС.
.
Они су од главе до пете у црном, са марамама преко лице или фантомкама, капуљачама или капама, често и наочарима за сунце. Цео свет је за њих чуо у предвечерје самита Г20 након сукоба са полицијом иако га, према извештајима медија, они нису изазвали. Али су се радо укључили. Ка жандармерији су летели молотовљеви коктели, каменице, флаше.
Зову их Црни блок иако тај назив нису сами себи смислили, већ их је тако назвала омражена држава. Тако их је у једном процесу још 1981 године означило франкфуртско Државно тужилаштво.
У петак увече је, према наводима полиције, око 1500 њих пустошило Хамбург. Иза су остајали спаљени костури аутомобила и разбијени излози. Жандармерија је на крају опколила четврт Шанценфиртел у којој се налази левичарски алтернативни центар Црвена флора. Биланс је 197 повређених полицајаца и преко сто ухапшених демонстраната.
Иако назив сугерише да се ради о некаквој групи, Црни блок је заправо тактика уличних протеста, често насилних. Тако се обично називају демонстранти који се умешају међу мирније незадовољнике, а свој идентитет од полицијских камера скривају маскама. То је забрањено према немачком закону о окупљањима и био је испрва разлог да полиција заустави протестну колону.
Црни блок је у Хамбургу окупио радикалне левичаре, аутономне активисте и анархисте. Иако их уједињују одећа, отпор „систему“ и спремност на насиље, људи у црном заправо заступају разнородне идеологије. Поред комуниста који се залажу за јаку социјалну државу су анархисти који би најрадије сасвим укинули државу. Повезани су и међународно.
„Углавном сам чула да говоре италијански и шпански. То су људи које је савршено баш брига како ће Хамбург изгледати у понедељак“, рекла је једна жена за Deutschland Funk.
У међувремену је одећа постала и начин идентификације, сигнал спремности на насиље.
„То је могућност да се наступи милитантно, мада та могућност не мора нужно да се употреби“, каже Себастијан Хаунс, професор Универзитета у Бремену.
Овакав начин бацања рукавице у лице држави је постао популаран осамдесетих у Западној Немачкој током протеста против нуклеарних електрана и присилног исељавања левичарских сквотова. Током самита Г8 у Ростоку 2007 године, Црни блок је током изгреда повредио око 400 полицајаца.
Служба за заштиту уставног поретка процењује да данас у Немачкој има 28 500 потенцијалних левичарских екстремиста.
„Полиција је омиљени непријатељ аутономних, али и аутономни су омиљени непријатељ полиције“, закључује Хаунс .
Ката