Дуго очекивани први сусрет руског и америчког председника, Владимира Путина и Доналда Трампа, догодио се у Хамбургу на Самиту Г20.
То је била вест дана у свим светским медијима које је, међутим, чини се, више од свега занимало понашање двојице светских лидера током тог сусрета.
Према анализи говора тела двојице лидера, који је за Тањуг сачинила Лидија Мирков, мастер комуникологије и асистенткиња на Факултету политичких наука у Београду, могло би се закључити да су наступи обојице показали да су добро увежбани и да ништа није било препуштено случају.
Обојица су, каже, показали да су стабилни лидери који желе да воде, а не да буду вођени, али и да су са обе стране отворена врата за сарадњу.
Мирков за Тањуг каже да невербална комуникација Путина и Трампа током сусрета “очи у очи”, и касније, открива да је амерички председник у једном тренутку чак био „очински настројен“ према руском колеги, док је руски председник својим држањем доказао да му је раван.
Њихово прво руковање, према њеним речима, било је “добар знак равнотеже” на шта указује то што су руке пружили истовремено.
Међутим, каже Мирков, непосредно након тога Трамп је наступио доминантно неприметним хватањем Путина, који је нешто нижи од америчког председника, за подлактицу.
Онај ко покрива руком саговорника током руковања настоји да се представи очински настројеним, заштитником – а то је могуће само ако је јачи”, каже Мирков.
Ипак, Путин је у лежерном разговору узвратио кажипрстом, чиме је практично невербално вратио пажњу на себе као равноправног саговорника.
Подизање кажипрста у политици подсећа на претњу и ауторитет, па га с тога није пожељно често употребљавати”, навела је Мирков.
Уочљиво је, каже, да су двојица лидера све време стајали на пристојној раздаљини један од другог, чак на нешто већој од уобичајене.
Мирков, која се иначе бави анализом невербалне комуникације, јавног говора и стила изражавања у јавном простору, објашњава да Трампов гест којим је потапшао Путина по леђима изражава потребу да утврди свој ауторитет, али и да превазиђе физичку дистанцу, али је руски председник то игнорисао.
Из њиховог понашања у конференцијској сали види се да су навикнути на јавне наступе, али чињеница да не разговарају, па и да се чак ни не гледају док се камере постављају, указује на њихову жељу да све што имају кажу јавно за шта им је била потребна концентрација, али и изостанак спонтаности.
И Путин И Трамп су, каже Мирков, у седећем положају били у пози “алфа мужјака” – раширених ногу и стопала усмерених ка споља.
Разлика је уочљива једино у томе што је Путин благо нагнут напред открио да је спреман на акцију, каже Мирков и открива да је, ипак, највише пажње привукао положај Трампових руку у положају тзв. “обрнуте пирамиде”, односно спајање руку усмеравајућих ка поду, што се тумачи као потреба за концентрацијом.
Путин је с друге стране “миловао” свој кажипрст, а правило је да онај ко мази себе током јавног наступа значи покушај самоохрабривања с обзиром на то да је овај сусрет био за обојицу председника велики стрес.
Мирков напомиње да је, знајући Путинову строгу и сведену невербалну комуникацију, ово био редак пример где се види некакав знак треме код руског председника.
Уочљиво је да прииком руковања са Путином Трамп није користио свој трик “повлачења саговорника унапред”, али је руку понудио одоздо у односу на руку председника Русије, што је опет знак патернализма и доминације.
Жељу за доминацијом, каже Мирков, Трамп је открио и када је позвао Путина да да изјаву, иако је руски председник већ заустио, чиме је желео да каже да се то не би догодило да он није дао неку врсту дозволе.
Мирков истиче да то што је Путин говорио на руском језику значи снажну политичку поруку, јер док је Трамп говорио њему није био потребан преводилац, што није био случај са америчким председником док се он обраћао на руском.
Према речима Мирков, друго руковање двојице председника је с Трампове стране било нешто мање доминантно.
Танјуг/ Б92