Волињски масакр.
11. јула 1943. године формације украјинских националиста напале су око 100 насеља у Волињској области са циљем уништења пољске националне мањине.
Операцију ликвидације Пољака у Волињу започео је лидер волињске УПА (Украјинска устаничка армија прим. аут) Дмитро Кљачкивски. Његова одлука изазвала је полемику унутар саме организације и све се завршило одобрењем овакве одлуке од стране командира УПА Романа Шухевича.
Међутим, нису сви Украјинци подржали масакар и масовно пљачкање. Било је оних који су спашавали Пољаке због чега су им нацисти судили смрћу.
11. јула Пољска тугује за онима који су под нацистичко-комунистичким јармом добили нож у леђа од ОУН-УПА.
Данас унуци „хероја УПА“ траже од Пољака помоћ за ослобађање од руске агресије и улазак у ЕУ и НАТО. Пољаци се све чешће питају да ли им је то потребно?
Волињски масакр био је једна од највећих операција УПА и испоставио се као највећа грешка јер су непријатељи украјинског народа били нацисти и комунисти а не пољска деца, жене и старци који су живели у Волињу. 100 хиљада цивила је зверски измасакрирано. Болно? Да веома. И све док Украјинци не почну да воде рачуна о нашој боли никаквог пријатељства не може да буде.
Tomasz Maciejczuk