Ових дана у Србији као и на територији бивше Југославије поново имамо укључену агентуру (не)владиних организација која жели да накачи Србији још који злочин, не би ли тиме оправдали сав новац који им стиже из разних фондова који „шире демократију“.
Предлог британске резолуције у СБ је пао. Финална верзија ове љаге којом је покушано да се укаља српско име у свету, наводно се засвнивала на пресуди Међународног суда правде.
Да се зауставимо овде, када „демократски оријентисани“ грађани попут Саше Јанковића, Аните и Сташе говоре о суду, ред је да уз то помену да се у овој пресуди Србија ослобађа свих оптужби из Сарајева и да геноцид препознаје само у случају Сребренице. Ред је да уз то помену да је главна фалинка овог аргумента и кључног момента где долази до замена теза, управо чињеница да МСП о геноциду никада НИЈЕ РАСПРАВЉАО нити га је УТВРЂИВАО – већ је само преузео мишљење Трибунала у Хагу, а о легитимитету и легалитету оваквог суда сувишно је и говорити.
Даље, када говоримо о Европи, тешко је замислити да би јој верски разлози били јачи од криминалистичке истраге која за циљ има да утврди зашто је одређен број људи изгубио животе. То наравно „није“ случај са Хагом.
Овде је кључно отворити питање тела које је представило листу прелиминарно несталих лица „ICMP“-a – као листу жртава геноцида . Под један, Међународна комисија за нестале нема мандат да врши истраге, већ само да прикупља пријаве породица несталих и узима узорке ДНК за анализу. Под два, када говоримо о асанацији и масовним гробницама, не можемо да не закључимо да се никада није спровео судски поступак који би раздвојио жртве по месту и начину страдања, иако су то морали учинити .
Под три, Томас Парсонс, директор форензичких студија ове лабораторије, одговарајући на унакрсна питања одбране на суђењу генералу Ратку Младићу 29.јуна 2015. године потврдио је да лабораторија нема редовне сертификате за стручан рад, и да делатност „ICMP“-a нико не контролише, да не постоји надзорни одбор, као и то да су два пута мењали своје оперативне протоколе. Уз све ово „ICMP“ није члан Европске мреже за форензику.
На основу свеобухватне анализе, да би постојао геноцид мора да постоји намера потпуног или делимичног уништења националних, етничких, расних или религијских група. Ако смо ми имали геноцидне намере тако што смо 35.000 бошњачких жена и деце евакуисали са УНПРОФОР-ом из енклаве, и где приликом уласка ВРС нико од цивила није погинуо, онда смо ми сви колективно луди и треба да се лечимо, а Сташу и остале „Жене у црном“ треба да оставимо заувек на миру да нас „перу“ од злочина.
Свако ко је икада устао да покаже своје негодовање поводом њихових теорија „геноцида“ и не знам каквих све измишљених српских злочина, окарактерисан је као фашиста, нациста, ратни хушкач и највећи противник истине. Да се разумемо, ја немам ништа против демоктарије, онда када она није условна, онда када и мени као неком ко има 22 године дозволе да кажем шта имам. Стално се говори о помирењу између муслимана и православих на балканским просторима, и ја сам лично за, али драга Сташо, и све остале „Жене у црном“ да бисмо се удруженим снагама помирили као народи, хајде да за почетак тај генодид –ДОКАЖЕТЕ.
Кристина Меховић, Алтернатива
НАЦИОНАЛИСТ