Упркос честим самитима лидера Западног Балкана у оквирима разних иницијатива под покровитељством ЕУ, конфликти међу земљама региона и даље остају нерешени. Каква је поента таквих скупова?
Када се погледа колико се често лидери Западног Балкана састају, посматрач неупућен у регионалне прилике могао би да закључи да међу државама овог региона влада сагласје, добросуседска хармонија и сарадња у свим питањима.
Динамика састанака лидера Западног Балкана таква је да, малтене, како се један састанак заврши, други готово отпочиње. Најновији самит лидера Западног Балкана одржаће се 12. јула у Трсту у оквиру Берлинског процеса.
За професора београдског Факултета политичких наука Слободана Самарџића, од честих сусрета западнобалканских лидера нема непосредног ефекта или користи
Све западнобалканске државе плус Молдавија данас су чланице Централноевропског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА), и регионални и лидери ЕУ требало би да се фокусирају на функционисање овог споразума, односно на слободан проток робе међу државама-потписницама.
ЦЕФТА не функционише добро јер, како Самарџић каже, неке земље спречавају слободан проток робе.
„Са друге стране, имате бројне манифестације ’братства и јединства‘ по Балкану, убеђивања и заклињања ЕУ на верност. Испод те површине тиња конфликт. У Босни, на Косову избијају разни проблеми који су нерешиви. Ниједан од тих проблема који нису велики не може да се реше уз посредовање Брисела, а са друге стране, праве се велике манифестације“, каже Самарџић.
Самарџић поенту честих окупљања западнобалканских лидера види у, како каже, манифестацији хармоније која заправо не постоји.
„Поента је да те земље буду на окупу како би се лакше посматрале и контролисале од стране центара моћи у ЕУ, пре свега мислим на Берлин и Брисел“, сматра Самарџић.
Један од разлога окупљања лидера је, према Самарџићевим речима, и прављење, како каже, медијске слике да је све у реду.
„С друге стране, ништа није у реду. Ко од њих може да убеди албанског председника да не прави ’Велику Албанију‘? То је пројекат који је на делу, који је опасан, који може да изазове будући оружани сукоб. Они ту не мрдају прстом, а овамо се смеју један другоме и праве неку манифестацију, као да је све у реду“, каже Самарџић.
У односима држава нашег региона, на мултилатералном плану све успешно функционише, сматра са друге стране Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику. Проблеми настају, каже он, на билатералном плану, у међусобним односима држава.
„Што се тиче састанака који се често одржавају, од иницијативе до иницијативе зависи какви се резултати очекују. Међутим, овај састанак Берлинског процеса у Трсту требало би да доведе до неке врсте подстицаја земљама Западног Балкана уколико се активира процес Берлин плус, односно уколико се осигурају додатна финансијска средства за развој инфраструктуре“, објашњава Ђукановић.
Решење за међусобне конфликте западнобалканских држава Ђукановић види у, како каже, подстицању европске перспективе региона. Билатерални проблеми остају чак и пошто земље уђу у ЕУ, а као пример наводи недефинисане границе између Словеније и Хрватске.
На скупу у Трсту западнобалкански лидери расправљаће, како је најавио немачки амбасадор у Србији Аксел Дитман, о сарадњи у три области: сарадњи младих, изградњи инфраструктурних објеката, од којих је, према његовим речима, најважнији ауто-пут Ниш—Приштина, и примени такозваних „меких мера“.
Спутњик