Упркос томе што нема међународни код, на црногорском језику се штампају књиге. Неки аутори користе јотовање, а други не, па пишу и дјевојка и ђевојка
Иако није добио међународни код од Конгресне библиотеке у Вашингтону, црногорски језик се у Монтенегру девет година „од рођења“ покушава „прогурати“ кроз уџбеничку литературу, штампањем књига аутора којима две нове фонеме и нису страна слова. Једном аутору је успело да на црногорски преведе и „Горски вијенац“!
У функцији су школски уџбеници за црногорски од Буквара па надаље, али их нема у књигама за друге предмете. Додуше аутори у њима по слободи користе јотовану и нејотовану варијанту језика -„ђе“ и „гдје“, па се рецимо уместо „дјевојка“, користи „ђевојка“ и слично.
– У мојој издавачкој кући објављујемо књиге искључиво на српском језику и ћирилици и тако ће бити убудуће, каже за „Новости“ Јанко Брајковић, директор УНИРЕКС. – Примећујем да неке издавачке куће форсирају те две фонеме, али ми никако.
Два слова избрисана су недавно и у саопштењима на интернет страници Скупштине Црне Горе, која су у званичним документима коришћена од 2009. А све је „закувао“ Аднан Чиргић коме је пре девет година била поверена радна верзија правописа, као и граматике црногорског. Лингвисти су се противили „чиргизацији“ по којој су у Црној Гори, што је јединствен пример у свету, изједначени књижевни и народни језик. Вештачко мењање постојећих стандарда ствара поделе у друштву.
И страни лингвисти подигли су нервозу заговорницима „новог говора“, па тако годинама безуспешно национална библиотека „Ђурђе Црнојевић“ са Цетиња покушава да „угура“ црногорском међународни код, али не иде! Управо је ових дана, по ко зна који пут из далеке Америке (Технички комитет) стигао одговор да не прихватају кодификацију тог језика, који је варијанта српског.
– Код Конгресне библиотеке је најзначајнији на свету. За нас који говоримо српским језиком и за већинску Црну Гору то је веома јак аргумент – каже за „Новости“ професор Веселин Матовић. – Не знам да ли има књига на такозваном црногорском јер ме, као такве, не занимају.
Да се ни у цетињској библиотеци не мире са одговором из САД, говори вест да је директор те цетињске установе Богић Ракочевић поново послао мејл Техничком комитету у Вашингтону.
– Не желим да их наљутимо, јер ако нас одбију, онда смо већ у великом проблему и све ће онда ићи много теже – изјавио је Ракочевић.
ФАЛСИФИКАТ
Наша једноверна браћа, Црногорци, добили су писмо – „чиргилицу“, а историју су тек почели да пишу, ако се изузму фалсификати српске историје. Неко је рекао да ће у Црној Гори победити онај језик на ком се боље пише, а на српском језику се овде уз све проблеме ствара и добро и доста, каже, за „Новости“, песникиња Милица Бакрач.
НОВОСТИ