Италијански контингент у мисији на Косову и Метохији је пио, барем до 2016. канцерогену воду. Барем је тако пријавио војни лекар Енио Летијери, током саслушања пред парламентарном истражном комисијом која испитује последице употребе осиромашеног уранијума.
Жалба потпуковника не оставља простор за сумњу: „Вода анализирана 2015. па све до 2016. године, садржи бромат, чија је канцерогеност класе 2Б, у износу од 65/97 микрограма по литру, у поређењу са границом која се толерише од 10.“ Класа у коју спада бромат „окупља могуће канцерогене супстанце, за укупно 285 супстанци“, наводи се на сајту АИРЦ (Associazione Italiana per la Ricerca sul Cancro – Италијанско удружење за истраживање рака).
„Када сам стигао у базу Филмског града у Приштини, 14. октобра 2016. више пута су ми спомињали веома сумњив укус и минералне и обичне воде коју су делили у међународној кафетерији и у теретани, и која се продаје у ресторанима и пицеријама целе базе“, рекао је доктор који је тада успео да добије анализе воде 30. јануара 2015. године, које указују на „присуство бромата“.
Потпуковник је говорио о ситуацији команданта мисије КФОР-а, генерала Ђованија Фунгоа, „који се одмах сложио о потреби да се заустави подела и продаја ове воде“. Природна вода „Деа“ је повучена, али не и минерална вода која се још увек и данас дели у бази Филског града.
„Ефекти бромата“, рекао је доктор, „проузрокују престанак рада бубрега и можда је случајност – али током мог боравка у бази Приштине имали смо случај маршала, мислим из полиције, са акутном бубрежном инсуфицијенцијом, укључујући и пацијента са трансплантацијом који не би требало ни да буде ту присутан.“
Војни координатор опсерваторије, Доменико Леђеро, рекао је да је „жалба која је достављена веома озбиљна.“ У Центру ће се на „тај начин довести у питање не само намирнице, укључујући и воду, у оквиру војних база, већ се и потврђује оно што је било наслућивано: да не постоје процене ризика у неким од наших докумената база у иностранству. И то не дозвољава ни лечење ни превенцију болести“.
Али, могући здравствени ризици нису ограничени на воду. У ствари, Летијери је изнео информацију, да се „7 км од Приштине налази компанија КЕК за електричну енергију, чији су димњаци јасно видљиви из базе Филмског града и из којих излазе жућкасти облаци, који пре свега загађују ваздух и иритантни су за дисајне органе. Прашина која излази из фабрике – истакао – садржи једињење фенола (високо канцероген) и друге хемикалије, које се таложе на неколико километара од базе у Приштини, која је седиште команде КФОР-а и базе наше полиције која је ближе КЕК-у. Дакле, или удисањем и гутањем ове честице могу да уђу у тело и проузрокују рак чак и након 10 година“. Потпуковник је потом затражио да се италијанско особље подвргне здравственом надзору кад се врате у своју земљу. „Одговор је био, рекао је потпуковник, да ће послати тим да провери то што сам захтевао, као и укључивање војске у дубљи мониторинг кад се врате [у Италију], али никад нисам добио никакву повратну информацију о томе.“
Са италијанског посрбила и напомену написала: Светлана Максовић, Стање Ствари