Одлуком министра одбране Александра Вулина, пензионисани генерал-потпуковник Војске Србије Александар Живковић постављен је за државног секретара тог министарства. Генерал Живковић је сада други човек Министарства одбране.
Генерал Живковић обављао је низ значајних дужности. Између осталог, био је командант 72. специјалне бригаде, потом командант Команде за обуку, директор Инспектората одбране, па командант Копнене војске.
Управо са тог места, на предлог начелника Генералштаба ВС Љубише Диковића, крајем 2014. године изненадно је пензионисан, са још осам генерала који су заузимали кључне позиције у систему одбране. Указ о пензионисању потписао је председник Србије Томислав Николић, као врховни командант ВС.
По каријерним резултатима, како тврде наши извори у Министарству одбране, генерал Живковић је био један од ретких официра који је испуњавао критеријуме за наследника генерала Љубише Диковића на месту начелника Генералштаба. Према истим изворима, Живковић ужива велики углед међу официрским кадром.
Читаву каријеру генерал Живковић је провео као трупни официр или, у војничком жаргону, „у чизмама”. Почео је као командир вода за подршку, био је командант противтерористичког батаљона војне полиције и командант гардијског батаљона, обављајући дужности на најосетљивијим оперативним позицијама.
Разлози за његово пензионисање нису наведени, али је интересантно да га је по одласку из активне војне службе министар унутрашњих послова Небојша Стефановић одмах позвао за свог саветника, где је провео две године, од 2015. до јуна 2017. године.
„Комплимент” војним специјалцима
Генерал Александар Живковић рођен је 1960. године у Београду. Завршио је Војну академију КоВ 1983. године, Школу националне одбране 2004. и Командно-штабну академију 1997. године. Маја 2014, када је тадашњи државни врх присуствовао приказу оспособљености припадника Специјалне бригаде у касарни „Растко Немањић” у Панчеву, у једној од стандардних показних вежби Александар Живковић је седео поред макета терориста у које су војни специјалци пуцали бојевом муницијом, демонстрирајући колико је уверен у њихову прецизност и обученост.
Аутор: А. Апостоловски, извор: „Политика„