Пише Иво Кобаш
„Прави политичар је у стању пет година унапријед предвидети све шта ће се догодити и након пет година образложити зашто се то није догодило“, изјава је која се, колико знам, приписује Черчилу.
Како знамо, има таквих политичара који само причају, без икаквих аргумената, како им се у датом тренутку чини да би од тога могли имати највише користи, а онда се касније, ако се неко већ сети тих изјава, ваде како се снађу. A политичари, ма какви били, имају своју групу бирача, јер се у великој маси увек нађу и они којима одговарају и глупе изјаве. Неки политичари толико забрљају са изјавама да се касније годинама морају бранити сами од себе, а неки вагају сваку реч тако да их готово никада не можете довести у позицију да се правдају за оно што су рекли.
Мени је ових дана запала за ухо изјава руског Председника Путина, која је пример како би политичари који добро знају свој занат и који уз то имају и политичке мудрости, требали реаговати. Наиме, Рекс Тилерсон је, као први човек америчке дипломатије, рекао:
„Ми не видимо никакву перспективу дугог политичког живота Асада и његове породице, а то је оно што покушавамо да други схвате и што наглашавамо у расправама са Русијом. Међународна заједница неће прихватити Сирију којом ће владати Асадов режим”. На то је Путин одговорио:
„Господин Тилерсон је добра особа и награђен је ореденом Реда пријатељства, што је част која се додељује странцима који су допринели побољшању односа са нашом земљом, и ми то поштујемо. Aли он није сиријски држављанин. Политичку будућност Сирије и Председника Асада мора одредити сиријски народ, а не неко други”.
Погледајмо детаљније овај одговор. Путин прво хвали Тилерсона како је добра особа. Како би се овај могао на то наљутити? Онда истиче како га је одликовала Русија и зашто, чиме додатно потврђује тврдњу да је он добар човек. Aли, онда истиче чињеницу да овај није Сиријац и да само Сиријци могу бирати свог Председника, што није ни мало спорно и што међународно право јасно дефинише. Путин није реаговао ни грубо ни надмено. Рекло би се, до неке мере је и подржао америчког политичара. Но, његова изјава може имати и сасвим другу, грубљу поруку, али је лепо упакована у само две реченице да се то све види тек кад се мало размисли.
Дакле, може се тумачити и овако: када Путин некога похвали, то значи да му је тај сличан, односно да не ваља за оне на супротној страни, ако је већ на супротној страни. Када уз то дода да је га је одликовала Русије, то значи да је њихов пријатељ, а сад се издаје за великог русофоба, што му опет руши углед на његовој страни. Онда му уз све то каже да се неовлаштено меша у унутрашње ствари других држава, што је противно међународном праву као и нормама пристојног понашања. Све у свему, проблем је америчка политика и људи који је воде, а не Асад. Дакле, може се и тако схватити изјава и за веровати је да је баш тако Путин и мислио, али није тако дословно рекао, намерно, јер је знао да процени шта је корисније рећи у том тренутку и на том месту.
Верујем да би оваква друга варијанта изјаве обрадовала оне на које се односи. Из ње би они закључили како су испровоцирали Путина, „избацили га из седла“ и већ видим наслове у новинама попут: „Тилерсон очитао лекцију Путину“ или „Путин побеснео на Тилерсонове речи“. Било би јасно свима ко је на којој страни. Овако, требаће само што прије све заборавити, јер се нема чиме бранити пошто нема никаквог озбиљнијег ергумента за то.
Не могу рећи да је Путин био непристојан, нељубазан, када је похвалио представника Беле куће. Не могу рећи ни да је говорио арогантно, а ни да је рекао глупости, јер оно што је рекао се потпуно подудара са међународним правом и обичајима лепог понашања. Једноставно, ни једна реч вишка, ни једна мањка. Права дипломатска мајсторија. И у овом случају аутор две наведене реченице сигурно неће имати потребу да објашњава зашто нешто није било онако како је рекао.
Ката
Извор logicno.com