У извештају Дика Мартија о трговини органима на Косову пише да су тајне службе Немачке, Италије, Британије и Грчке, Хашима Тачија идентификовале као „најопаснијег од криминалних босова“, а са активностима његове Дреничке групе били су упознати и ФБИ и аналитичари НАТО.
Превасходно због чињенице да су се највећи злочини над Србима догодили пред очима Кфора, породице српских жртава убеђене су да је сарадња међународних организација кључна за прибављање доказа. Такође сматрају да је међународна заједница, оснивањем Специјалног суда за ратне злочине на Косову, себе аболирала.
Милорад Трифуновић, координатор Удружења породица несталих и киднапованих Срба на КиМ, подсећа да су НАТО снаге Кумановским споразумом преузеле на себе заштиту свих грађана на Косову, а да је под таквом заштитом убијено и нестало више од 3.500, а протерано 250.0000 људи.
„Требало би да се баве прво одговорношћу мађународних снага за злочине над Србима. Оснивањем овог суда, међународна заједница је аболирана, па ћемо највероватније бити принуђени да тражимо оснивање суда за њихову одговорност. Не тврдим да је међународна заједница чинила злочине, али су се они дешавали пред њиховом очима, а они су преузели обавезу и одговорност. Ни Милошевић, ни Лазаревић, ни Лукић нису чинили злочине, па су одговарали по командној одговорности. Зашто не би и припадници међународних институција који су требали да штите“, каже саговорник „Вести“.
Додаје да је свестан да је било злочина и над Албанцима, али да после 1999. сигурно на Косову нису остали ти који су их починили.
Да су стране службе и те како упознате са деловањем ОВК, указује и податак да се на црној листи САД налазе Џавит Хаљити, Кадри Весељи, Азем Суља и Фатмир Љимај. Дик Марти је навео да је та тврдокорна струја имала значајну моћ на Косову последње деценије, те да су им у томе помагале западне силе које су хтеле да одрже стабилност.
„Остали су најпоштенији који су веровали у правду, истинитост и демократију међународних снага, верујући да ће их заштити. Мислили су да нема чега да се плаше, јер ни мрава нису згазили“, истиче он.
Др Душко Челић, председник управе Координације српских удружења породица несталих и погинулих лица са простора бивше Југославије, сматра да је за успех суда од кључног значаја сарадња са НАТО.
„Јавна је тајна да су припадници НАТО-а по доласку, преорали уздуж и попреко територију КиМ у потрази за доказима којима би се поткрепиле неколико месеци раније написане и подигнуте оптужнице пред Хашким трибуналом против државног и војног врха Србије и СРЈ. Сви докази, који се нису уклапали у тај циљ, укључујући и пронађене посмртне остатке жртава које нису биле албанске националности, били су документовани и архивирани, али склањани у страну. Пронађене српске жртве поново су закопаване у тзв. секундарне гробнице. Желео бих да верујем да је ово прилика да српске жртве коначно добију једнак третман са албанским и у архивама НАТО-а , тако што ће докази у тим архивама бити доступни истражитељима, тужиоцима и судијама. Желео бих и да верујем да ће им бити доступне и архиве ОВК“, истакао је Челић.
Време/ Ројтерс