Запад и Русија се надмећу за контролу над транспортом природног гаса на подручју Балкана, у склопу настојања де реализују своје геополитичке агенде у том региону, оцењује француска агенција „Франс прес“.
Иако Запад може да понуди балканским земљама извесне бенефите, у виду могућег чланства у Европској унији или инвестиција, Русија је у прилици да заигра на карту енергетике, сматра АФП
У укупној енергетској потрошњи ЕУ, гас има учешће од готово једне четвртине, а руски „Гаспром“ је само прошле године покривао чак трећину европских потреба за гасом.
Зависност од гаса ће на подручју Балкана у будућности само расти, јер се електране на угаљ гасе под притиском ЕУ, наводи АФП.
Француска агенција, међутим, сматра да је утицај Русије у енергетском сектору Балкана тренутно ограничен због мањка инфраструктуре, као и да је основни циљ Запада и Русије да, кроз надметање за гасна тржишта на Балкану, повећају свој геостратешки значај у том региону.
„Југоисточна Европа лежи на раскрсници енергетских коридора који повезују Исток и Запад. Регион их не интересује као економски ресурс, већ постаје све значајнији као транзитна територија за друга стратешка тржишта у Европи и за складиштење гаса“, изјавио је бивши албански министар иностраних послова Паскал Мило за АФП.
У току је реализација низа пројеката за транзит гаса, који би, како оцењује АФП, могли да смање енергетску зависност тог региона од Русије.
Пројекат „Трансјадрански гасовод“ (ТАП), који подржава ЕУ, требало би да азербејџански гас допреми преко територије Турске, Грчке, Албаније и преко Јадранског мора до Италије, а прве испоруке би требало да крену 2020. године.
„Тај гасовод, капацитета 10 милијарди кубних метара годишње, нема нарочит економски значај, већ је пре свега реч о геополитичком пројекту, који може да унапреди гасну безбедност ЕУ“, сматра Никола Мазуки из француског истраживачког центра ИРИС.
Такође је планирана изградња терминала за течни природни гас (ТПГ) на хрватском острву Крк, који делимично финансира ЕУ, а који би могао да, како оцењује АФП, појача конкуренцију између Запада и Русије.
Европљани, такође, подржавају Јадранско-јонски гасовод (ИАП), који би требало да иде од Албаније преко Црне Горе и Босне до Хрватске.
Са друге стране, Русија је у октобру прошле године потписала споразум са Турском о изградњи гасовода „Турски ток“, којим ће се руски гас испод Црног мора допремати до Европе.
Председник Србије Александар Вучић је, током недавне посете Турској, рекао да би и Србија желела да се прикључи том гасоводу.