Председник САД Доналд Трамп је, током посете Паризу, рекао да је кинески Председник Си Ђинпинг пријатељ према коме има велико поштовање јер је велики државник и талентован човек.
Кинеско Министарство спољних послова је такође ове недеље поздравило састанак двојице лидера и економску сарадњу која је у међувремену порасла.
Стручњак са Института Брукингс у Вашингтону Еванс Ривир сматра да Кина и САД деле став да су на путу остварења акционог плана од 100 дана. Џејк Паркер, потпредседник америчко-кинеског пословног савета, такође сматра да су резултати плана од 100 дана први позитивни знаци за суштински напредак трговинских веза Кине и САД. Он је за Франс прес рекао да је остало да се реше структурна питања као што су кинеске рестрикције за страна улагања.
Трамп је током предизборне кампање критиковао нелојалну трговинску праксу Кине оптужујући је да манипулише валутом, али је затим променио став и у мају је саопштио да је постигнут споразум о продаји говедине и гаса Кини, у нади да ће се смањити огроман трговински дефицит САД у трговини са овом земљом. Резултати тог акционог плана од 100 дана би требало да буду главна тема америчко-кинеског економског форума заказаног за 19 јули у Вашингтону.
Али, због низа питања у вези Северне Кореје, Јужнокинеског мора, Тајвана и људских права, два светска гиганта су веома далеко један од другог, рекао је Еванс Ривир с Института Брукингс у Вашингтону.
САД оптужују Кину да не врши притисак на свог трговинског партнера Северну Кореју. Зато је Доналд Трамп у Паризу рекао да је Пекинг могао да уради и мало више када је 4 јула Пјонгјанг лансирао интерконтиненталну ракету. С друге стране, Кина тврди да САД треба да престану да одржавају војне маневре са Јужном Корејом.
„Стрпљење САД према Кини нестаје, а посебно ослањање на Пекинг у вези са Северном Корејом”, рекао је за АFP стручњак Института Брукингс Ривир, додајући да су доказ томе америчке санкције против кинеске банке Дандонг, која је оптужена да је пут за трансакције у корист предузећа која су у вези са програмом Северне Кореје за балистичке ракете.
Са своје стране, Кина је осудила прелет америчких војних авиона изнад Јужног кинеског мора и пролазак једног ратног брода САД крај острва под контролом Пекинга као озбиљну политичку и војну провокацију.
Вашингтон је са друге стране одобрио продају оружја Тајвану за 1,3 милијарде долара.
Истина, Председник САД наставља да засипа похвалама свог кинеског колегу, али то је само зато да би оставио отворена врата у случају промене става Пекинга према Пјонгјангу и да покушао да сачува односе САД-Кина, каже овај стручњак, а преноси Бета.
„На неки начин се завршила наивност Трампове администрације”, констатовао је он.
Ката