У цркви Свете Тројице на Пелинској Рудини у Горњем Грбљу одржан је јуче парастос Драгољубу – Дражи Михајловићу, Команданту Југослвенске војске у отаџбини током Другог светског рата, као и његовим саборцима из Грбља, пострадалих за крст, краља и отечество.
Парастос су као прошлих година организовали потомци војника ЈВуО. Свету литугију је служио архијерејски намесник бококоторски протојереј-ставрфоро Момчило Кривокапић са свештенством из Грбља.
„Остадоше славна имена оних којима се ни гробови не знају. У саборном храму у Горњем Грбљу поменути су они Грбљани који су оставили своје кости од Мајевице, Бара до Блајбурга. Гробови им се не знају али им се имена знају. Јевреји имају мјесто гдје се сјећају својих а то мјесто се зове Јад Вашем. Јад је рука или идентитет, а Вашем је име. Ако се заборави идентитет, заборавља се онај кога је Бог створио. Бог га неће заборавити, али је лоше за нас ако заборавимо оне који заслужују да их се сјећамо. Могу да нам пребацују да ово радимо из ината, да помињемо ђенерала Дражу и своје претке. Ми се не инатимо већ радимо само оно што је закон Божји, а закон Божји је сјећати се у молитви оних који то заслужују“, истакао је отац Момчило. Он је истакао да су ти млади људи знали шта бране, своје огњиште, породицу, православну вјеру. „Иако им нема гроба, има им помена. Они који су их убили, хтјели су да им се и имена забораве. То је највећи злочин. Коме се данас све дижу споменици, а само ако је у питању Србин, одмах се дигне ала и врана да се то руши. Бог је тај који на крају суди. Постоје тужни народи који немају ниједног светитеља. Замислите да се ми данас хвалимо непоменицима који су чинили злочине, а о они имају и злочинца и иделолога злочина кога сад проглашавају за свеца. Ми Срби имамо пуно небо окићено дивним светитељима, дивним примјерима љубави према роду, вјери и отачаству. Пуно небо светитеља, мученика и новомученика, знаних и незнаних. Будимо поносни на оне који су животе своје положили за вјеру православну и отечество српско. Не заборавимо да требамо бити достојни њихове проливене крви. Грбаљ зна да памти. Света литургија и помен који су смо обавили за њих је важнији него било какав споменик“, истакао је архијерејски намјесник бококоторски.