Вест да су Москва и Анкара постигли договор о купопродаји руских ракетних ПВО система С-400 већ је изазвала нервозу у Пентагону. Џејмс Матис, шеф Пентагона, изјавио је да ће се, уколико Турска заиста купи С-400, јавити проблем, јер никако неће моћи да се усклади са оружаним системима НАТО.
У марту ове године председници Путин и Ердоган су разговарали и о куповини С-400. Касније је, почетком јуна, Путин потврдио спремност да Анкари прода С-400. О продаји С-400 говорио је и руски министар одбране Сергеј Шојгу.
Иако је Матис додао да је суверено право Турске да купи С-400, он је упозорио да би то повукло ред неизбежних питања. Пре свега, Вашингтон интересује где ће, и како, Турска користити руску војну технику.
Вредност посла је две и по милијарде долара. Представници Турске су објашњавали да преговарају о куповини система на кредит. У најновијим информацијама из Турске тврди се да би та земља требало да ускоро добије два дивизиона система С-400, а још два би се произвела у Турској. Што се тиче производње делова за С-400 у Турској, Путин је објаснио да све зависи од способности турске индустрије.
Русија већ ради на новом систему С-500, па јој је потребан новац. То је главни разлог што продаје С-400 земљама с којима жели да развије војно-техничку сарадњу.
У Пентагону објашњавају да се турска одлука о куповини С-400 неће одразити на наставак сарадње са Анкаром. Али је чињеница да Турска има разлог због чега жели да купи руске системе.
Главно питање је од кога Турску треба да штите руски системи С-400. Ко би то могао да гађа турску територију, или њене базе, да би се штитила са С-400, који препознаје циљ на растојању од 400 километара, а може и да обори летилице брзине 4,8 километара у секунди. За заштиту важних зграда и објеката, Руси имају знатно јефтиније системе.
Очигледно је да Турска хоће да покаже Вашингтону да може и сама да се брани, јер јој не прети опасност од моћне Русије, а са осталим армијама из комшилука може да се носи. Неспорно је да је америчка војна техника знатно скупља од руске, па је вероватно и то утицало на одлуку Анкаре да купи ракетне одбрамбене системе у Русији а не најновије моделе „Патриота“.
Што се тиче изјава појединих турских високих чиновника да Анкара жели да изађе из НАТО, њих не треба узимати преозбиљно, јер је то врло компликовани процес који би могао да има и опасне последице. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је свестан тога да му радикалније удаљавање од Вашингтона може донети и многобројне опасности и неки нови покушај државног удара.
Вечерње новости