У недостатку довољно европских средстава за обнову Балкана, Србија и њени суседи, којима су преко потребне инвестиције у инфраструктуру, окрећу се старом савезнику – Кини, пише портал „Политико“ у европском издању.
„Србија је усред физичке трансформације, којом је Александар Вучић обећао својим сународницима да ће се завршити њихова изолација и да ће тиме бити отворена врата према ЕУ. Да би своју ‘страст’ претворио у реалност, српски председник се не ослања само на Европу, већ и на старог савезника на Далеком истоку – Кину“, наводи Политико.
У тексту се описује како Вучић показује мапу Србије пуну планираних ауто-путева и железничких траса, истичући да се ту види шта је његова истинска страст – путеви и економија.
Политико наводи да је Србија једна од најсиромашнијих европских земаља и да „можда не изгледа као најизгледнији партнер за Кину, која стреми већој улози у Европи“.
„Али дугогодишње везе између две земље, комбиноване са географијом, помогле су да се Београд нађе у средишту европског подухвата Пекинга“, оцењује амерички портал у европском издању.
Како примећује, за Србију и њене суседе предност је очигледна, јер су свима очајнички потребне инвестиције на пољу инфраструктуре.
Међутим, како Политико сматра, Кина има „мрачније мотиве“, али су они, напомиње, прилично јасни – Пекинг успоставља значајно упориште на југоисточном прагу Европе, повећавајући свој утицај у земљама које би једног дана могле да постану пуноправне чланице ЕУ.
Уз подсећање на актуелне кинеске инвестиције, Политико наводи да кинеско финансирање нарочито чине привлачним – услови, јер, за разлику од међународних развојних кредитора као што је Светска банка, Кина је често вољна да финансира пројекте, а да притом нису извесни њени економски профити.
„Узмимо за пример планирану пругу која повезује Београд са црногорским приморским градом Баром. Очекује се да ће тај пројекат коштати око 600 милиона евра. Са економским резултатом који би могао бити скроман, било би немогуће убедити европске повериоце да подрже тај пројекат. Али, зато је Кина на то пристала“, пише Политико.
Портал признаје да је, с обзиром на то да су структурни фондови Европске уније ван домашаја земљама које нису њене чланице, Кина једина алтернатива за земље попут Србије.
У тексту се преноси и изјава министарке Зоране Михајловић да није лако добити кредит од западних држава, док на питање “зашто Кина“ министарка одговара – зато што Кина има новца.
Политико додаје да је Европска банка за реконструкцију и развој, као највећи финансијер инфрастуктурних пројеката у региону, недавно описала улогу Кине на Балкану као „не више само пробну“, предвиђајући даљи пораст кинеских инвестиција у наредним годинама.
„За Србију веза са Кином није само трансакциона. Кина је једна од малобројних земаља које подржавају став Србије у погледу Косова, а стала је уз Београд и за време бомбардовања НАТО-а 1999“, констатује портал.
Такође подсећа да је прошле године у државној посети Београду боравио председник Кине Си Ђинпинг, истичући да је званична посета кинеског лидера једној од најсиромашнијих европских земаља подвукла стратешки значај Београда за Пекинг.
„Нема назнака да тај добар осећај може да избледи. У јануару је Кинеска банка отворила регионалну подружницу за Балкан и источну Европу баш у Београду, а две земље су се недавно сагласиле о безвизном режиму за своје грађане“, наводи Политико, истичући Вучићеве речи да Србија има веома пријатељске везе са Кинезима.
О великим амбицијама Пекинга у Европи сведочи и улазак кинеске компаније „Коско“ у управљачки део грчке луке Пиреј, с намером да је претвори у најважнију луку Европе, а за то су неопходни добри балкански путеви, констатује портал.
„Кинески модел личи на немачки. Од пријема Вишеградске групе у ЕУ 2004, немачка индустрија је интегрисала те земље у ланац снабдевања, омогућивши компанијама од ‘Фолксвагена’ до ‘Сименса’ да извлаче корист из нижих трошкова кад је реч о радној снази и производњи“, наводи се у тексту.
У том контексту, Политико указује да у Берлину званичници већ брину због недавног низа кинеских подухвата у кључним индустријама.
„Ако је крајњи циљ Кине да у Европи уведе немачки модел, побољшање инфраструктуре на Балкану је кључни први корак“, наводи портал, који предвиђа да би, како неколико балканских земаља чека у реду за чланство у ЕУ, Кина могла да има неколико блиских пријатеља за бриселским столом.
То би, оцењује, могло да помогне Пекингу да се одбрани од критика на рачун кршења људских права и других шкакљивих питања.
„За неке у Европи, ова епизода је пример зашто би ЕУ требало да почне да обраћа више пажње на активности Пекинга у региону. Неке немачке дипломате упозоравају да би Кина, као и Русија, могла да брзо постане претња по стабилност на Балкану, али и да ЕУ и Немачка морају да изађу са стратешким одговором“, закључује Политико.
ртс