Захваљујући избору Емануела Макрона за председника и широкој дипломатској мрежи, Француска је „прескочила“ САД и Британију на листи такозваних „меких сила“ и ове године избила на врх, показују резултати студије о невојном глобалном утицају светских земаља објављени данас.
Док Француска бележи успон са петог на прво место, долазак америчког председника Доналда Трампа у Белу кућу имао је за последицу пад САД са прошлогодишњег првог места на тој листи на треће место, према студији коју су израдиле ПР компанија „Portland Communications“ и Универзитет Јужне Каролине, преноси АФП.
„Мека моћ“ значи способност једне земље да обезбеди међународне савезе и утиче на друге земље својом привлачношћу, објашњава француска агенција.
Муњевит напредак Француске на листи, са петог места на којем се прошле године нашла борећи се са недаћама под непопуларним тадашњим председником Франсоа Оландом, делимично је заслуга центристе Макрона, који је у мају изабран за председника, а дипломатски домашај земље је такође одиграо кључну улогу.
„Највећа снага Француске лежи у њеној опсежној дипломатској мрежи. Та земља је без премца кад је реч о чланству у мултилатералним и међународним организацијама, као и у дипломатским културним мисијама“, истиче се у студији,
Како се предвиђа, имајући у виду да Макрон заговара сарадњу и интеграције, није неразумно очекивати да глобално ангажовање и утицај Француске расту.
У студији се напомиње да Француска остаје прва туристичка дестинација у свету, и поред терористичких напада у којима је убијено више од 230 људи од 2015. — „што није спречило туристе да похрле у Француску и уживају у њеној богатој културној понуди, кухињи и животном стилу“.
Међу првих пет земаља на листи „меких сила“ ове године су Француска, Британија, САД, Немачка и Канада, док се Јапан са седмог места попео на шесто, а Швајцарска је сада седма, а Аустралија је пала на осмо.
Студија пад САД на листи приписује погоршању „глобалног осећања“, као резултату Трампове политике „Америке на првом месту“, мада напомиње да су САД и даље без ривала на пољу високог образовања, технолошких иновација и филмске, музичке и ТВ продукције.
Истовремено, аутори студије упозоравају да би пад Британије — која је била прва прошле године — требало да служи као упозорење шта би се могло догодити британском утицају после „брегзита“.
„Тешко је замислити шта ће се догађати са британском меком моћи… и да ли ће у будућности њена путања бити узлазна или силазна“, закључује се у студији.
Студија је израђена на основу истраживања у 25 земаља и дигиталних података, при чему се узимају у обзир фактори као што је способност земље да привуче стране студенте на своје универзитете и туристе, као и њене предности на пољу културе.
Спутњик