Извините, али „истрагу“, не заснивану на чињеницама, него на „као што је неко написао на друштвеним мрежама“, тешко је схватити озбиљно.
Тешко. Тешко је наћи смисао у наставку постојања лажној канцеларији „Белингкет“. Сви су већ давно схватили, да је то испостава ЦИА-е, кроз коју се пуштају лажне информације које, се не могу пустити ни кроз мало озбиљније канале – просто је срамота.
Извините, али „истрагу“, не заснивану на чињеницама, него на „као што је неко написао на друштвеним мрежама“, тешко је схватити озбиљно. Како они то називају „Open source investigation“. Интересантно је, да натписе на зидовима такође укључују у своју истрагу? Тамо се може много интересантног сазнати за Порошенка.
Ја сам, на пример, много читао по друштвеним мрежама, да је Елиот Хигинс (оснивач „Белингкет“) – неморална будала и, благо речено, придржава се нетрадиционалне сексуалне оријентације. Мада је ово ближе истини.
Али нема везе, спровешћемо малу анализу „истраге“ ове „канцеларије“, која је објављена ових дана.
1. „Белингкет“, наставља да се носи са чињеницом, да се у 53. зенитно-ракетној бригади налази БУК са тим бројем. Много пута је разјашњено, да нумерација такве технике није променљива (као код бродова у флоти), већ пуковска. Цифре у бројевима означавају, на пример, прва – број батаљона, друга – број дивизиона, трећа – број јединице у дивизиону. Не постоји ниједан пропис који ће дефинисати принципе таквог нумерације. И технке са таквим бројем може бити на десетине – чак и у сваком пуку.
При томе „Белингкет“ игнорише чињеницу, да је БУК са том бројем био у саставу украјинске армије, при чему не негде око Курска (као БУК, са којим се баве), већ непосредно у зони борбених дејстава.
Узгред, није јасно, зашто се „Белингкет“ ухватио баш за тај БУК са бројем 332. Зато што већина истраживача верује, да је његов борбени број био 312 (а јединица на фотографији је намерно размазана). Вероватно су им тако наредили настојници из ЦИА.
2. Потврђује се да је за превоз БУК-а одговарао „Хмуриј“. Опет је нејасно из ког разлога. Пошто је „Хмуриј“ ратовао у практично опкољеном крематорску, и
а) његова слобода кретања је била, благо речено, веома ограничена;
б) он је морао да се посвети одбрани нападнутог града, а не да превози неке системе ПВО (веома безначајни задатак за пуковника).
3. Даље иде уметничка прича о томе, како је неводно „БУК дошао из Снежнога, оборио Боинг и вратио се назад у Русију“. Цела та прича није подржана никаквим чињеницама. На тај начин се уопште не објашњава ЗАШТО је то било потребно ополоченцима и руским војницима.
Изгледа да русофоб Хигинс сматра, да су „Руси толико зли, да шта их не храни хлебом, дај да то уништимо“. Али за разумне људе, таква „мотивација“ није довољна.
Али за украјинску страну је била мотивација за тај терористички напад – оптужити ополоченце. Штавише, она је имала и могућност – днепропетровски диспечер је намерно промени руту лета Боинга и натерао га да смањи висину.
Али зашто је то било урађено – „Белингкет“ не истражује, зато што им њихове газде из ЦИА-е за то неће платити.
Нико на западу се не интересује да нађе дњепропетровског диспечера да га пита, иако је он, веома важан сведок. Из овога извлачимо разуман закључак, да ти западни „истраживачи“ немају циљ да сазнају истину, једини задатак који су им дали газде је да – оптуже Русију.