У Русији би могло да се појави неколико типова авиона базираних на носачима авиона, најавио је на авио-салону МАКС 2017 заменик министра одбране Русије Јуриј Борисов. Конкретно, Министарство одбране планира да обнови пројекат палубног авиона вертикалног полетања и слетања пројектног бироа „Јаковљев“.
Авион би могао да се придружи авио-групи нових носача авиона који ће почети са радом 2030. године. Такође, Министарство одбране не искључује стварање бродске верзије лаганог ловца 4 ++ генерације МиГ-35. РТ је објаснио шта може да буде будућност руске палубне авијације.
Заменик министра одбране Русије рекао је новинарима да Mинистарство разматра стварање перспективног авиона за носаче авиона. Ради се о машинама скраћеног и вертикалног полетања и слетања. Према његовим речима, Министарство одбране разматра да се обрати за помоћ пројектном бироу „Јаковљев“.
„Ово је развој ’јаковске‘ линије која је била прекинута. Постоје овакви планови, ми их разматрамо, а можда ће се и реализовати за перспективне авионе за носаче авиона“, рекао је Борисов на Међународном авио-салону (МАКС 2017).
Борисов је рекао је да ће нови авион бити потребан носачима авиона који су планирани да уђу у државни програм наоружања 2018-2025. Он је нагласио да је развој авиона вертикалног полетања питање далеке перспективе.
Дванаест светских рекорда
У Русији монопол на производњу авиона вертикалног полетања и слетања има пројектни биро „Јаковљев“. Године 1966. први јавни лет извео је палубни авион Јак-36. Овај модел постао је прототип за напредније моделе овог типа.
Од 1977. године совјетска морнарица користила је Јак-38 — први совјетски серијски авион вертикалног полетања и слетања. Овај јуришни авион склапао се у Саратовској фабрици авиона. Авион је био заснован на крстарицама пројекта 1143 „Кијев“, „Минск“, „Новоросијск“ и „Баку“.
Године 1985. почела су испитивања прототипа Јак-41М, који је требало да буде суперсоничан, маневарски и мултифункционални авион. Биро „Јаковљев“ одбио је модернизацију авиона Јак-38 и на крају направио потпуно нову летелицу, познатију као Јак-141.
У септембру-октобру 1991. године, Јак-141 извео је пробне летове у Северној флоти. Биро „Јаковљев“ представио је јединствену машину која је по карактеристикама превазилазила иностране аналоге. У септембру 1992. године Јак-141 је успешно демонстриран на изложби у британском Фарнбороу.
Јак-141 под управом пробног пилота Андреја Сињицина поставио је 12 светских рекорда. Авион је добио све предности авиона четврте генерације. Јак-141 могао је да покрива групе носача авиона и изводи нападе на површинске и копнене циљеве.
Упркос очигледној перспективи, пројекат бироа „Јаковљев“ замрзнут је због нерешених имовинских питања са Украјином и политиком смањења морнаричке флоте. Као резултат тога, Русија има само један носач авиона „Адмирал Кузњецов“ који је још увек место базирања Су-33 и МиГ-29К/КУБ.
Деведесетих година није било практичне потребе за развојем авиона Јак-141, али 25 година касније она се поново појавила. Крајем јуна 2017. године Министарство одбране најавило је амбициозне планове за изградњу два универзална десантна брода типа „Прибој“ до 2025. године и једног носача авиона пројекта 23000 „Шторм“ 2030. године.
Страшан и захтеван
Авион вертикалног полетања и слетања је револуционарни развој авио-инжењера. Летелица заузима мало места на палуби, а њена ударна снага и борбена ефикасност не могу да се упореде са могућностима хеликоптера.
Међутим, као и било која друга војна техника, авион вертикалног полетања и слетања, поред предности, има и своје недостатке.
Полетање захтева од авиона огромну резерву потиска мотора који у тренутку одвајања од тла раде максималном брзином. Као резултат тога, авион „једе“ незамисливу количину горива и понекад није безбедан за употребу у јужним географским ширинама и по топлом времену.
Повећана потрошња горива смањује радијус борбених дејстава и капацитет авиона. Осим тога, авиони овог типа су компликовани за управљање и скупи за експлоатацију. Од пилота и техничке посаде авиона вертикалног полетања захтева се највиши ниво квалификација.
Пионир у развоју авиона вертикалног полетања била је британска компанија „Хокер Сидли“ која од 1967. године производи породицу ловаца-бомбардера „Харијер“. Упркос очигледној неспретности, летелица је показала добре квалитете у реалној ваздушној борби.
Године 1982. у фокландском конфликту „Харијер“ се добро показао борећи се са аргентинским ловцима који су били принуђени да узлећу са континенталних база. Притом су британски авиони могли да се подижу у ваздух са готово било ког дела земље и оправдавали су своју примену на носачима авиона.
За нове носаче авиона
Светско оперативно искуство авиона вертикалног полетања нам омогућава да закључимо да су они неопходна карика палубне авијације. Међутим, авиони скраћеног или конвенционалног полетања и даље имају главну улогу у облику мање захтевности и супериорности у борби. До данас конструктори нису пронашли делотворну замену за уређај за заустављање авиона и катапулт.
На пример, америчка морнарица већ неколико година покушава да одреди борбену сврху ловца пете генерације бродског базирања Ф-35Б. Занимљиво је да је авион корпорације „Локид Мартин“ конструисан на основу купљених од „Јаковљева“ „ограничених пројектних података“ и више личи на Јак-38 него Јак-141.
С обзиром на планове Министарства одбране Русије за повећање флоте носача авиона, Русији ће бити потребни и авиони са скраћеним и конвенционалним полетањем, као и авиони вертикалног полетања. Тренутне изјаве представника Министарства указују да би нови носачи авиона могли да постану основа за авионе „Јаковљева“ и бродске верзије 4 ++ генерације ловца МиГ-35.
Међутим, практично се ништа не зна о ситуацији са развојем палубне варијанте ловца пете генерације Т-50. На представљеној 2015. године макети носача авиона пројекта 23000 „Шторм“ јасно се виде мале копије Т-50, Су-33 и МиГ-29К.
Технолошки пробој
Оснивач портала „Милитари Раша“ Дмитриј Корњев је у разговору за РТ претпоставио да ће се на „Шторму“ базирати мешовита авио-група, али сумња у постојање потребе да се тамо распореди перспективна верзија Јак-141. Експерт види употребу будуће авиона у својству ударне снаге на универзалним десантним бродовима.
„Шторм“ ће бити довољно велик и зато ће имати смисла да се тамо постави комплетна авио-група. Подсећам да је Јак-38 развијан према крстарици и мислим да би било логично да се авион бироа „Јаковљев“ стави на нове бродове типа „Мистрал“ и, вероватно, на „Адмиралу Кузњецову“, сматра Корњев.
Корњев је истакао да авион вертикалног полетања не може да се базира на десантним бродовима руске морнарице совјетске производње, јер на њима не постоји инфраструктура неопходна за њих. Перспективни авион „Јаковљева“ ће бити прилагођен само за нове плутајуће платформе, иако може да слети на све бродове са хелиодромом.
„У принципу, вест о могућем оживљавању пројекта Јак-141 је позитивна. То ће свакако бити технолошки продор и побољшаће квалитет наше конструкторске и летне школе. Али, прерано је изводити било какве закључке, јер информација о војној употреби авиона вертикалног узлетања захтева конкретизацију“, нагласио је Корњев.
СПУТНИК