Декласификовани докуенти који су објављени прошле недеље расветлили су улогу Ције у преврату 1953. године када је са власти оборен ирански премијер Мохамед Мосадик што је довело до пораста национализма у земљи који је свој врхунац достигао 1979. године током Иранске револуције.
Око 1.000 страница докумената такође по први пут откривају детаље о томе како је ЦИА покушала да откаже неуспели преврат да би га последњем тренутку „спасио“ шпијун на терену који се оглушио о наређења са врха, пише лист Форен полиси.
Позната као операција Ајакс, завера Ције се тицала нафте. Западне фирме су деценијама контролисале регионално нафтно тржиште – Америчка нафтна компанја у Саудијској Арабији, Англо-иранска нафтна компанија у Ирану. Када је америчка фирма у Саудијској Арабија под притиском пристала да са Ријадом равноправно дели нафтне приходе, Британци у Ирану су били приморани да ураде исто. Али се Лондон чврсто успротивио томе.
Почетком 1951. године, на врху своје поуларности, Мосадик је национализоваао нафтну индустрију Ирана. Велика Британија је почела да кује заверу са америчким обавештајним агенцијама како бу срушила Мосадика и обновила монархију.
15. августа, пуч је пропао. Мосадик је наредио хапшење завереника. Генерал Захеди, главни конспиратор, је нестао и напустио земљу.
ЦИА је, верујући да је државни удар пропао, опозвала све даље акције.
„Операција није успела, и ми не треба да учествујемо у било којој операцији против Мосадика, коју могу да повежу са Сједињеним Америчким Државама“, пише главни штаб Ције свом шефу станице у Ирану 18. августа 1953. године.
„Операције против Мосадеха треба зауставити“
Америчка влада је дуго негирала било какву умешаност. Стејт департмент је објавио свој први документ о пучу тек 1989. године. Негодовање јавности натерало је америчку владу да објави више детаља о преврату, а неки од материјала су постали доступни јавности 2013. године.
Прошле недеље су коначно обелодањени сви детаљи пуча у Ирану.