Брисел је позвао америчке законодавце да координирају своје антируске акције са европским партнерима, с обзиром да се Вашингтон усредсређује на нови закон о проширењу санкција против Москве.
„Унилатералне мере могу угрозити трансатлантско јединство и имати последице“, упозорила је ЕУ.
У суботу су републиканци и демократе САД-у постигли договор да разреше све несугласице око предложеног закона о додатним санкцијама према Русији. Ова мера ће ако постане закон дати овлаштења Конгресу да блокира свако укидање или смањење санкција према Русији од стране председника Доналда Трампа.
Ограничења против Москве су део „Закона о борби против иранске дестабилизације“, намењених не само Техерану, већ и Северној Кореји. Предлогом закона који је прошао у Сенату прошлог месеца, настојие наметнути нове економске мере пторив руске економије.
Међу новим анти-руским предлозима, законодавство има за циљ да уведе индивидуалне санкције за улагање у руски пројекат гасовода. Санкције такође имају за циљ спречавање изградње „Гаспромовог“ пројекта гасовода „Северни ток 2“.
Конгрес ће гласати о предложеним мерама у уторак, док Бриселизражава своје неслагање и пре него што закон ограничи администрацију Трампа, позивајући Вашингтон да размотри европске интересе, посебно у енергетском сектору.
Констатујући да ће Закон о санкцијама против Русије и Ирана бити разматран у САД-у, Европска комисија је затражила од америчких партнера да ускладе мере против Русије са Европом и остатком групе Г7, водећих економија света.
„Као што смо већ рекли, важно је да се између међународних партнера координишу евентуалне нове мере како би се одржало јединство међу партнерима о санкцијама“, наводи се у саопштењу Комисије.
„Ми смо забринути што би мере које су разматране у Конгресу САД могле имати нежељене последице, не само када је у питању трансатлантско јединство и Г7, већ и интереси економске и енергетске безбедности ЕУ“, додаје се у саопштењу.„Ове последице би потенцијално могле бити веома широке и дискриминишуће“, упозорила је Комисија.
„Стога позивамо амерички конгрес и власт да се ангажују са партнерима, укључујући и ЕУ, како би осигурали координацију и избегли нежељене последице предложених мера“, додаје се у саопштењу.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је изјавио у суботу да Москва има „изузетно негативан“ став о новим догађајима.
Председник Владимир Путин раније је упозорио да ће све нове санкције против Русије само угрозити америчко-руске односе.
Пред америчким законодавцима су нове потенцијалне препреке за велики број америчких мултинационалних компанија – укључујући „Ексонмобил“, „Џенерал Електрик“ и „Боинг“, као и „Мастер кард“ и „Виза“, а које су изразиле забринутост да ће казнене мере на крају угрозити њихове интересе, а не Русије.
У међувремену, Брисел је нагласио да је важно одржати „координисане напоре како би се избегла изненађења по властите економске интересе, те да се заједнички ради на напорима да се заобиђу такве мере“.
Посебно у Немачкој и Аустрији су били изузетно гласни након одобрења америчког сената прошлог месеца. Заједничка изјава немачког министра спољних послова Зигмара Габриела и аустријског канцелара Кристијана Керна указала је на потребу да блок од 28 чланова прошири своју мрежу снабдевања енергијом.
„Не можемо прихватити претњу илегалних и екстериторијалних санкција против европских компанија“, саопштили су политичари.
„Потрошња енергије у Европи је ствар за Европу, а не за Сједињене Државе“.
Велики број енергетских фирми учествује у изградњи пројекта гасовода „Северни ток 2“ за транспорт руског природног гаса преко Балтичког мора у Немачку.
Раније ове недеље, Габриел је предложио постепено „корак по корак“ укидање санкција након сваког позитивног развоја у украјинској кризи. Додао је да Европа треба „показати да се било који корак према миру исплати“.