У Случају да амерички Сенат изгласа једностране анти руске санкције, та одлука би могла изазвати буру реакција у Бриселу, с обзиром на то да многи унутар ЕУ тврде да би додатне санкције могле имати далеко дубље последице за економију ЕУ, али и за њене енергетске интересе.
Аналитичар Александар Павић каже за Спутњик да Запад нису само Сједињене Америчке Државе, већ и Европска унија, а поготову Немачка, која је на удару због „Северног тока 2“.
„Санкције би биле примењене и против фирми које би учествовале у руским енергетским пројектима преко одређене суме која је прилично симболична. То би буквално могло да угрози и ’Северни ток‘, који је за Немачку врло битан“, каже Павић.
С друге стране, додаје он, диже се фама око тога шта би руска реакција могла да буде. Сматра да је много важније то што је овај закон покушај да радикалног заоштравања између Америке и Русије.
„Овај нови предложени закон треба да веже руке председнику Америке Доналду Трампу. У својим односима са Русијом он неће моћи да направи никакав заокрет, чак ни благи, зато што у том предложеном закону постоји и део који говори о томе да било каква битну промену спољне политике према Русији мора да одобри Конгрес“, објашњава наш саговорник.
(Фото: Спутњик)
Павић указује да је нацрт закона нека врста преседана и додаје да је антируска хистерија у САД дигнута на ниво из педесетих година прошлог века.
У уторак је гласање пред доњим домом Конгреса, пред Сенатом гласање тек треба да уследи, и тек онда долази до усаглашавања.
„У сваком случају, ово јесте преседан, ово је везивање руку председнику од стране Конгреса, какво можда није виђено никада раније. Све то како би се додатно заоштрили односи са Русијом, до те мере да не могу да се промене упркос намерама Трампа и, наравно, руске стране“, каже Павић.
Павић подсећа да су Немачка и још неке државе Европске уније већ изнеле оштре замерке на предлог закона, и да је могуће да дође до неког ублажавања када закон буду усаглашавали доњи и горњи дом Конгреса. Можда ће неко уважити примедбе Немачке и уопште свих европских савезника Америке.
„Ако закон прође у оваквом облику, то неће остати без последица и по трансатлантске односе између Америке и оног најбитнијег дела Европске уније који предводи Немачка“, закључује Павић.
Подсетимо, Сенат САД је 15. јуна окончао процедуру одобравања нацрта закона, који подразумева нове санкције Русији. Тај нацрт подразумева да се максимални рок тржишног финансирања руских банака које су под санкцијама смањи на 14, а нафтно-гасних компанија на 30 дана.
Нацрт закона подразумева и могућност увођења санкција лицима која намеравају да уложе више од пет милиона долара годишње или милион долара одједном у изградњу руских извозних цевовода или да пружају услуге технологије или информациону подршку. У посебној тачки говори се о тежњи Сједињених Држава да се супротставе изградњи гасовода „Северни ток 2“.
Истовремено, Европска комисија је упозорила да та иницијатива Вашингтона може да изазове несагледиве и непредвидиве последице.
