Куба је данас одбацила могућност да посредује у политичкој кризи која погађа Венецуелу и исказала пуну подршку свом главном политичком и економском савезнику, левичарском венецуеланском председнику Николасу Мадуру.
Шпекулације да би Куба могла да учествује у евентуалном међународном посредовању у решавању кризе појавиле су се пошто је председник Колумбије Хуан Мануел Сантос недавно посетио ту острвску земљу, наводи Асошиејтед прес.
Потпредседник Комунистичке партије Кубе Хосе Рамон Мачадо Вентура рекао је данас да „Куба оштро одбацује такве инсинуације и захтева пуно поштовање суверенитета и самоопредељења“ Венецуеле.
„Они који споља покушавају да држе лекције о демократији и људским правима док подстичу државне ударе и тероризам треба да држе руке даље од те државе“, рекао је Вентура на обележавању годишњице неуспешног напада на касарну Монкада 1953. године, који се сматра почетком кубанске револуције под вођством Фидела Кастра.
Лидери опозиције позвали су на 48-часовни генерални штрајк у Венецуели који треба да почне данас, у знак протеста због Мадурове намере да измени устав земље.
Избори делегата за уставотворну скупштину, чији задатак треба да буде измена Устава Венецуеле, заказани су за недељу, 30. јул.
Прошлог четвртка је из истог разлога одржан 24-часовни штрајк који је паралисао већи део земље.
Више од 7,5 милиона грађана Венецуеле одговорило је на позив опозиције пре две недеље и гласало на незваничном референдуму на којем је одбачен Мадуров план о измени устава.
Један од лидера опозиције Леополдо Лопес, који је овог месеца пуштен из затвора у кућни притвор, рекао је у ноћас објављеном видео клипу да Мадурова власт тежи укидању демократије, позвао грађане „да то зауставе мирним отпором“ и апеловао на војску Венецуеле да не гуши демонстрације против измена устава и да не обезбеђује гласање у недељу, наводи АП.
– Тражим од вас да не будете саучесници у уништењу републике, коју сте се обавезали да штитите – рекао је Лопес војницима.
Масовни протести против Мадуровог режима почели су 1. априла, а у сукобима демонстраната и полиције погинуло је од тада 100 људи.
Протести који се од почетка априла одржавају готово свакодневно постали су начин да људи изразе незадовољство због честог насиља у земљи и катастрофалног економског стања, односно високе инфлације, несташице хране, лекова и других потрепштина.
БЕТА