Опсесија дела америчког естаблишмента наводним руским мешањем у председничке изборе у САД прети да „спржи“ не само покушај помирења двеју велесила, већ и трансатлантско савезништво, па чак и сам Вашингтон.
Одлука Представничког дома Конгреса да уведе нове санкције Москви због, никад доказаног, мешања у трку за Белу кућу, довела је у пат-позицију сам Капитол хил, председника САД Доналда Трампа, ставила у процеп савезнике у срцу ЕУ и изазвала најаву одмазде Кремља.
Залози су крупни, па се водећи демократа сенатског Одбора за спољне послове Бенџамина Кардин прерано порадовао да скоро јединствен Конгрес шаље председнику Путину јасну поруку америчког народа и њихових савезника, па је само „потребна помоћ председника Трампа да је уручи“. Сенат, испоставило се, није спреман да безрезевно следи став Доњег дома Конгреса, а шеф Беле куће није пожурио да се изјасни о закону који га ставља пред непријатан избор – да га усвоји, а противи му се, или да уложи вето па да буде надгласан.
Мучна тишина у Вашингтону одзвања ехом побуне у Бриселу. ЕУ је притешњена између привржености кажњавању Москве и захтева прекоокеанског савезника за новим санкцијама које гурају европске привреднике право у губитке. У теснацу заоштравања односа Вашингтона и Москве, Европа остаје у енергетском вакууму.
Добродошле до границе сопствених интереса, санкције Русији су се претвориле у бумеранг за Европу. Оне су на оштрицу ножа довеле и борбу између Беле куће и Конгреса, који, иронично, у последњих 88 година у толиком броју нису контролисали баш Трампови републиканци. Најопаснији, глобални апсурд је да се нови хладни рат помаља истог месеца кад су Путин и Трамп наговестили отопљавање односа.
Аутор: Дубравка Савић
Извор: Вечерње новости