Уз гласне протесте, упадице и песму десетак хрватских ратних ветерана, у Глини је вечерас одржана комеморација за око 1.200 убијених Срба, које је усташки режим ликвидирао крајем јула и почетком августа 1941. на ширему подручју Глине, преноси „Хина“.
Агенција наводи да је „комеморација поводом 76. годишњице тог догађаја, у организацији Српског народног већа (СНВ), уз стотинак присутних, одржана испред Хрватског дома, на месту бивше цркве Пресвете Богородице, где је 29. јула 1941. године окупљено и убијено неколико стотина Срба“.
„Људи су овде позвани и дошли на покрштавање, али им то није спасило животе. Ту је почињен срамотни и свирепи злочин и биће потребни векови да се та љага спере. Нажалост, и поред Устава и закона, није нам омогућено да се жртава сетимо у миру. Ако ће се ствари наставити овако, а знамо ко стоји иза ових протеста, дијалог католика и православаца који подстиче папа Фрања биће компромован и под знаком питања. О овој провокацији обавестићу све меродавне“, рекао је, често прекидан и револтиран, председник СНВ-а Милорад Пуповац.
Хина наводи да је Пуповац „након комеморације и полагања црвених ружа на месту некадашње костурнице, новинарима ускратио изјаву“.
Наводи се да је „група хрватских ратних ветерана са транспарентом „Комунистички злочини нису антифашизам“ и хрватском заставом, најпре покушала непосредно уз место комеморације да омета скуп, након чега су их припадници полиције удаљили десетак метара“.
Хина наводи се да су „по завршетку скупа, полицајци двојицу најгласнијих и најупорнијих евидентирали због ремећења јавног реда и мира“.
На комеморацији је, додаје се, учествовао и председник Савета за националне мањине Александар Толнауер, који је након скупа рекао да „ово није ни место ни начин да се омета било каква комеморација“.
„Ја сам овде дошао у име националних мањина у Републици Хрватској да искажемо пијетет жртвама, као и другим жртвама свих злочина. Нажалост, неки још морају да схвате да ми морамо да вршимо комеморације због прошлости, за све оне који су настрадали, а за то не сносе никакву кривицу“, рекао је Толнауер.
Наводи се да је „челница ‘Документе’ Весна Тершелич напоменула да објекту, који је некад чувао сећање на покољ у глинској цркви, мора да се врати име Спомен дом“. Она је „изразила уверење да ће се то сигурно догодити, али да је у тој акцији нужно ићи поступно, корак по корак“.