Умерена хрватска влада под вођством премијера Андреја Пленковића тренутно је најснажнији савезник Запада у борби против експанзије Русије на Балкану, пише амерички магазин Форин аферс.
Подсећајући на збивања од пре годину дана у тексту се наводи да је Пленковићева влада успела да се одвоји од националистичке, ултраконзервативне базе унутар владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), да је усвојила умеренију реторику и фокусирала се на економски опоравак и мање агресивну спољну политику према суседима на Балкану.
Смањене су тензије са Србијом деблокадом њених приступних преговора са ЕУ, усвојена је политика немешања везано за БиХ и тамошње Хрвате, док је у ЕУ Хрватска први глас у залагању за јединство, наводи Форин аферс.
Магазин међутим пише да умереној хрватској влади под вођством Пленковића прети опасност са десног крила странке на страначким изборима у ХДЗ на јесен и да такав развој ситуације отвара питање могу ли у Хрватској превладати умерене снаге и задржатио земљи на курсу напретка.
Уз оцену да „опасна путања разилажења унутар ЕУ, заједно с изазовима које постављају Брегзит, тероризам и претња Русије, значи да је Европи, ако жели да преживи, потребан подстицај од умерених влада које се залажу за јединство“ Форин аферс додаје да је „још важнија од њеног про-ЕУ утицаја улога политички умерене Хрватске у стабилизацији Балкана“.
Назадовање демократије у другим бившим југословенским републикама, као што су Србија и Македонија, учинило је регион осетљивим на руско мешање, а руски председник Владимир Путин искористио је национално цепкање и друштвеноекономске слабости да оживи традиционалну руску сферу утицаја на Балкану, пише Форин аферс.
Магазин додаје да је примарни циљ Кремља у региону држање балканских држава изван западних институција, НАТО и ЕУ а секундарни да контролише изворе енергије у региону како би балканске земље у потпуности зависиле од Русије.
Балкан је посебно важан с обзиром на покушај источне Европе да постигне већу енергетску независност. Док Пољска и Украјина граде сопствено регионално гасно чвориште, Путин одговара гасоводом преко територије бивших југословенских република. У 2016. години, Русија је завршила 75 милиона долара вредну деоницу гасовода у Македонији, покривајући цео трошак док у Босни, Русија планира да заобиђе централну валст и изгради гасовод у већински српском ентитету Републици Српској, пише Форин аферс.
За постизање својих циљева, додаје се, Путин користи тактику завади па владај.
У Македонији и Црној Гори Русија је подстакла етничко насиље што је обе те земље довело на руб грађанског рата пише магазин наводећи да је британски Гардијан у јуну писао да су руски агенти већ готово деценију „умешани у покушај ширења пропаганде и изазивања неслоге у Македонији, подршком политичарима мафијашког стила и охрабривањем државно спонзорисаног насиља над албанском мањином“.
Црну Гору су рањивом на мешање Русије учиниле поделе између Црногораца и етничких Срба, наводи Форин аферс. Уз подсећање на наводи покушај државног удара и убиства Мила Ђукановића да би се спречио улазак у НАТО, лист додаје да је Ђукановић преживео а Црна Гора ушла у НАТО али је остала подељена јер су расправе о улози Русије и покушају пуча продубиле неповерење јавности у институције и додатно поделиле земљу по етничким линијама.
Када је реч о Босни, Путинова финансијска подршка за Републику Српску охрабрује председника Милорада Додика у залагању за сецесију што би представљало опасан преседан прекрајања мапе југосточне Европе и оживљавања балканских сукоба из 90-их година, оцењује Форин аферс.
Лист додаје да је понашање Загреба важно за Босну јер босански Хрвати реагујући на захтеве босанских Срба траже свој аутономни ентитет и од Загреба очекују подршку коју им Пленковићева влада не даје а та политика ;немешања држи и Србију на одстојању од БиХ односно РС.
Према писању Форин аферса Хрватска у региону води антируску спољну политика са циљем одвајања од Кремља. Почетком године Загреб је покренуо Трилатералну јадранску иницијативу са Албанијом и Црном Гором као регионални савез чији су главни приоритети безбедност региона и спречавање уплива Русије као и помоћ Албанији и Црној Гори у приступању ЕУ.
Када је реч о широј глобалној игри Русије, Хрватска је заузела још изричитији став. Прошле године влада је основала радну групу са Украјином како би преношењем својих искустава са самопроглашеном Републиком Српском Крајином, током рата 90-их година, помогла Украјини у евентуланој реинтеграцији Крима, Доњецка и Луганска а почела је и разговоре о могућем гасоводу који би повезивао Хрватску, Мађарску и Украјину.
Наводећи да Пленовићева влада није подлегла руским пословним предлозима, оставши веран савезник Запада у кампањи опирања руској експанзији на Балкану, Форин аферс пише да је Пленковић одолео руском утицају на пример изградњом плутајућег терминала за ЛНГ (течни природни гас) на северном Јадрану како би спречио енергетску зависност ЕУ од Русије као и одбацивањем понуде руских банака да замене дуг Агрокора за удео у власништву компаније јер је свестан да би препуштање контроле над највећом хрватском компанијом Русима довело у опасност регионалну безбедност.
Уз оцену да ће способност Хратске да се супротстави амбицијама Русије у региону зависити пре свега од стабилности садашње владе, односно од исхода страначких избора у ХДЗ на јесен, Форин аферс наводи да би победа умерене Пленковићеве струје могла да обезбеди напредак, али да дугорочно гледано напредак не може да обезбеди једна админстрација већ се мора изродити из динамичног и мултиполарног политичког система.
За разлику од суседа на Балкану где је политичка моћ генерално у рукама једне особе у Хрватској је моћ сада подељена између Пленковића, конзервативних чланова ХДЗ, председнице и парламентарне опозиције. На ироничан начин, хаос који је довео до успона нопви полтичара резултирао је бољом поделом моћи а то је створило умереније политичаре и ;умањило осетљивост земље на утицај Русије. ;Хрватска је пример који показује да је подршка Запада снажним политичким системима уместо појединцима најбољи гарант стабилности на Балкану, наводи Форин аферс.