Колико пута чујемо са усана Западу наклоњених реченицу – „а шта су то Руси икада урадили за нас?“ Пуно пута. Очигледно, да су ти исти западољубци многе часове из историје сопствене земље преспавали.
Али то није разлог да ми који знамо, када су нам то све наша православна браћа притекла у помоћ, то знање не пренесемо својим потомцима и будућим поколењима.
Понекад су речи најмоћније оружје, а дужност сваког Србина је да не заборави руку у невољи пружену.
У та тешка времена за царску Русију, након Октобарске револуције када се проливала крв невиних, а све у сврху интереса туђина који је из сенке конце повлачио, међу Донским козацима уточиште у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца пронашао је и козак Борис Поздњаков.
Овај ватрени присталица царске Русије, стручњак за изградњу путева од туцаника, мостова и чесми је далеке 1921. године осмислио пројекат Руског пута на југу Србије.
Изградња пута била је поверена чувеној Кубанској козачкој дивизији, чији је командант био белогардејски генерал Васиљиј Логвинов.
Руски пут је направљен у периоду од 1921. до 1925. године, а повезивао је Врањску Бању, села Корбевац и Криву Феју, и преко планине Бесне кобиле Босилеград.
Пут је градило око 5.000 козака. Радило се доста примитивно – ручно, лопатама и пијуцима.
Колико је напорна била изградња пута, сведочи податак да су многи козаци који су га градили, услед исцрпљујућег рада својим животима поплочали ову, у то време важну саобраћајну трасу.
Руски пут је у тада представљао жилу куцавицу јужне Србије.
У знак захвалности за све оно што су Донски козаци урадили за овај крај селу Корбевцу подигнут је споменик који је прошле године реновиран .
Реновирање споменика, као и изградњу ограде и степеништа до споменика финансирала је руска компшанија «РЖД интернешенел“.
Први заменик генералног директора «РЖД интернешенел“ Мансурбек Султанов је прошле године 02. 09 2016 године заједно са амбасадором Руске Федерације Александром Чепурином, положио цвеће и одао почаст градитељима Руског пута.
Лола Ђорђевић