Црна Гора је посетом потпредседника САД Мајка Пенса и дефинитивно устоличена као главно упориште америчке политике у региону. То је снажно потврдио и високи гост из Америке, који је нагласио „водећу улогу коју Црна Гора има” у погледу „одбране, стабилности и безбједности на Западном Балкану”.
„Улазак Црне Горе у НАТО је историјски успјех и показатељ снаге ове земље само десет година након обнове независности. НАТО се састоји од великих и малих држава, али САД нема малих савезника и ми цијенимо наше ново савезништво у НАТО-у“, рекао је Пенс уочи састанка са црногорским премијером Душком Марковићем.
Ни премијер, Марковић није остао дужан узвративши да је за Црну Гору „данашњи дан потврда да снови могу да постану стварност“, додавши уз то да је Црна Гора своју судбину везала за вредности које промовише и брани НАТО.
„Ваша посета Европи је доказ чврстине и трајности трансатлантске везе као и евроатлантске перспективе Западног Балкана. Ангажовање и конструктивна улога коју САД играју у нашем региону изузетно су значајни. То сте у континуитету показивали и иницирањем и активним ангажовањем у оквиру Јадранске повеље, која након 14 година постојања сада броји три чланице НАТО-а“, рекао је Марковић.
За другог човека Америке такође не постоји дилема да је „будућност Западног Балкана на Западу“. Како је сасвим отворено саопштио, циљ САД је да „све земље балканске иницијативе уђу у НАТО“.
У том погледу Пенс је саопштио да САД Западни Балкан и даље виде као „незавршен посао“, при чему су очекивања од Црне Горе велика кад је реч о привођењу тог посла крају.
Детаљ који је нарочито заголицао јавност свакако јесте да је подпредседник САД данас издвојио време и да се састане са једним делом црногорске опозиције. То је наиме учињено мимо званичног протокола састанка, па су част да сретну другог човека САД имали лидери Демократске Црне Горе, Демоса и Социјалдемократске партије, Алекса Бечић, Миодраг Лекић и Ранко Кривокапић, као и потпредседница Социјалистичке народне партије, Данијела Павићевић.
Оно што је многима одмах упало у очи јесте околност да на том састанку није било и представника званично најјачег опозиционог субјекта Демократског фронта. Међутим, из Владе је касније саопштено да је премијер Марковић, информишући потпредседника САД о политичкој ситуацији у Црној Гори, поновио спремност да отвори дијалог са „делом опозиције“, а што је потпредседник САД подржао оценивши да опозиционе странке треба да се врате у парламент.
Из готово свих опозиционих партија чији су лидери били на састанку са високим америчким гостом изразили су задовољство сусретом, саопштивши уз то да су са Пенсом имали „конструктиван“ дијалог.
Међутим, оно што се неизбежно намеће као дилема у јавности јесте околност да по свему судећи за Америку у Црној Гори постоје мање или више пожељни партнери, како у власти, тако и у опозицији, па се намеће закључак да ће у најновијој држави НАТО-а кредибилни партнери бити само они који су на линији трансатлантских вриједности.
На читав догађај су реаговали и из Демократског фронта, саопштивши да се ради о легитимној намери и бивше и садашње америчке администрације да покуша да дубоку политичку и државну кризу у Црној Гори реши „на начин да инсталира неку власт која би и даље баштинила све тековине Ђукановићевог режима“.
Са друге стране, из остатка опозиције подсећају на поразно стање у друштву на свим пољима, као и на неопходност промјене власти. Ипак, како тренутно ствари стоје, свака потенцијална промена која ће се десити у Црној Гори, несумњиво ће бити под диригентском палицом и усмеравана од стране Америке. Стиче се утисак да читав политички галиматијас у земљи не може бити распетљан без асистенције са стране, а у црногорском случају главну реч, чак и много прије Европске уније, имаће САД.
Подсетимо се само чињенице да црногорску опозицију никакав апел из Европе до данас није могао да врати у скупштинске клупе, а да ли ће то моћи сугестија из Америке, сазнаће се веома брзо. Уколико тако буде, то ће, разумије се, само потврдити тезу да је овдашња Црна Гора једно од главних америчких упоришта и узданица, не само на тлу Балкана, него можда и Европе.
Спутњик