Европска банка за обнову и развој ће 18. октобра донети коначну одлуку о додели 500 милиона долара за пројекат «трансанатолијски-гасовод» (ТАНАП) чија је укупна цена процењена на 8.6 милијарди долара.
О понуди САД да се руски гас замени течним гасом из Америке преко складишта на Kрку у Хрватској или гасоводом из Азербејџана, експерти кажу да је она нереална, јер би прва варијанта била прескупа, а у другој, тврде, не би било довољно гаса.
Поводом писања медија да су представници САД то понудили као јефтинију варијанту, Војсилав Вулетић из Удружења за гас каже да Американци могу да понуде шта год хоће, али да азербејџански гас до нас не може да дође, зато што је он већ цео ангажован на пројекту ТАП, који ради Велика Британија.
„Према томе тих 15-16 милијарди кубика, колико је у суштини могуће да добију, већ су ангажоване и оне иду за јужну Италију, а који је то други азербејџански гас ја не знам”, истиче он.
Што се тиче терминала за течни гас, који би се правио на Крку, Вулетић сумња да је то економски исплативо, а захтевало би и много времена.
То би, каже, поразумевало да у САД, треба на неком пољу да се од шкриљаца направи гас, па да се преради и прочисти, па затим да се гасоводом у станицама преко САД-а, дотера до Атланског океана.
„Ту би требало да се направе постројења за превођење у течно стање, па да се танкерима превози преко Атлантика, кроз Гилбратар, Средоземно море, Јонско и Јадранско море, до Крка, што је један стравичан пут, и то не може никако да буде јефтиније”, закључио је Вулетић.
Из надлежних ресора нема реаговања на ову наводну понуду, а стручњаци се слажу да иза понуде Америке стоји жеља да преузме контролу над светским тржиштем гаса.
Уредник сајта „Енергопортал” Драган Недељковић подсећа да је из тог разлога настао и чувени пројект Набуко, који је подразумевао довожење иранског гаса у Европу, али су се међувремену закомпликовали односи између САД и Ирана, па је он пропао, а Руси су искористили прилику да покрену пројекте Северног и Јужног тока.
„Американци су сад наводно открили једноставнији начин експлоатације шкољки и песка да би добијали гас. То је мало на климавим ногама, јер неколико америчких аналитичара тврди да је то у ствари превара и да иза тога нема ни јефтиног гаса ни јефтине нафте у Америци”, наводи Недељковић.
Они као доказ томе, предочавају да ниједна велика светска компанија за нафту и гас није учестовала у ономе што се сад зове „јефтина производња гаса у Америци” и могућност да се прво Америка ослободи увоза енергије, а затим да снабдева и Европу, додао је Недељковић.
Навео је и да стручне анализе кажу, да је екстракција гаса из песка и шкољки, у Америци изузетно скупа, тако да би и гас преко складишта на Крку био веома скуп.
„Није баш јасно колико ће коштати тај амерички гас, с обзиром на то да неке стручне анализе наводе да је за исту количину производње нафте коју обезбеди једна бушотина у Саудијској Арабији, у Калифорнији потребно 1.600 бушотина”.
За гасовод из Азербејжана, Недељковић сматра да је добар пројекат, али да нема довољно гаса, Американци су то „мало надували” јер им треба конкуренција Русији, коју желе да искључе са ервопског тржишта гасом.
С друге стране, предочава Недељковић, „у Србији се гас јако мало користи, што се види кад поменете да би Јужни ток имао кпацитет 63 милијарде кубика, а ми трошимо свега 1,5 до две милијарди годишње. За нас би Јужни ток значио енергетску сигурност, али би имао и велики стратешки занчај, јер би променио односе великих сила”.
Директор Србијагаса Душан Бајатовић је још 2015. године рекао да земље региона југоисточне Европе не могу на средњи и дужи рок рачунати на снадбевање гасом из Азербејџана као ни на гас из уљних шкриљаца и нагласио да природни гас, пре свега из Русије, нема замену на европском тржишту.
Гасовод ТАП, који треба да допрема гас из Азербејџана нема довољне количине гаса за југоисточну Европу, а све и када би се тај гасовод изградио, кад се снадбе Турска, преостаје свега 16 милијарди кубика гаса што је недовољно за земље региона, рекао је Бајатовић на Међународном бизнис конгресу који се одржава у Београду и којем присуствује шеф Гаспрома Алексеј Милер.
Бајатовић је додао да је гас из шкриљаца неисплатив и неконкурентан и поручио да те алтернативе које се нуде Србији и земљама региона нису праве алтернативе.
Бајтовић је рекао да је сигуран да у наредних 10 -15 година гас из шкриљаца не може ни на који начин конкурисати природном гасу без обзира одакле он долази.
Он је навео да би цена нафте требало да буде минимум 85 долара за Барел да би добијање нафте и гаса из шкриљаца било исплативо.
Извор: Танјуг/Блиц