Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић упутила је данас честитку поводом тзв. Дана победе и Дана хрватских бранитеља свим хрватским држављанима у домовини и исељеништву, а посебно свим хрватским бранитељима и учесницима „Олује“, наводећи да је 5. свгуст 1995. један од најважнијих дана у хрватској историји.
У Хрватској и Србији обележава се 22. годишњица од војно-полицијске акције Олуја, коју званични Загреб обележава као Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља, док се у Србији 4. и 5. август обележавају комеморацијама и сећањем на страдале и прогнане у тој акцији.
Китаровић је честитки подсећа да је пети август 1995. „дан када смо под вођством нашега првог председника Фрање Туђмана блиставом војном победом окрунили своју вишевековну борбу за националну слободу и државну независност, потврдили свој међународни положај и осигурали демократски развој нашем друштву“.
Како је навела, пред Хрватском је сада велики задатак привредне, демографске и моралне обнове друштва, а она је, како каже, уверена да у Хрватској има снаге, одлучности и знања за успех у том задатку, „као што смо били успешни у ослобађању наше једине и драге Хрватске“.
За Србију војна операција Олуја је најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које су се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ, а у којем су око 62 одсто жртава били цивили.
Акција хрватске војске за циљ је имала заправо исељавање целокупног становништва српске националности, а након протеривања забележена су паљења, пљацке и ликвидације малобројних Срба који нису хтели да напусте своје домове.
Број избеглих Срба различито се процењује – хрватски извори имају податак о 90.000 људи, УН о 150.000, а српски о најмање 250.000.
За злочине почињене у току „Олује“ у Хрватској нико није кривично одговарао.
ПЛЕНКОВИЋ: ДАН ОДБРАНЕ ОД ВЕЛИКОСРПСКОГ РЕЖИМА МИЛОШЕВИЋА
Обележавање 22 године од војно-полицијске акције хрватских снага Олуја, што се у Хрватској слави као Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља, почело је данас полагањем венаца на загребачком гробљу Мирогој и том приликом званичници су поручили да је ово дан одбране од „великосрпског режима“ када је „сломљен сан о Великој Србији“.
Венце су положили председнк владе Андреј Пленковић, председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић и изасланица председнице Хрватске Маја Чавловић.
Венци су положени код споменика „Глас хрватске жртве – Зид боли, код централног крста“ у Алеји погинулих хрватских ветерана из Домовинскога рата, на гробу првог хрватског председника Фрање Туђмана и на заједничкој гробници за неидентификоване жртве.
Премијер Пленковић је рекао да је полагањем венаца одата, како је рекао, „почаст хрватским бранитељима и свима који су за слободу Домовине дали свој живот и здравље у одбрани од великосрпског режима Слободана Милошевића“.
Пленковић је рекао и да та, како је рекао, чињеница обвезује власт, цело друштво и нове генерације да одају поштовање и почаст жртви хрватских бранитеља да настоје градити друштво и земљу онаквом какву су сањали и за какву су се залагали.
„У то време је државничка мудрост и одважност првог хрватског председника Фрање Туђмана, у комплексним међународним и сигурносним околностима, придонела ослобађању не само већине окупираних територија Хрватске,већ је значила и стратешки преокрет односа у БиХ, спречавање нове Сребренице у Бихаћу и да је захваљујући Олуји дошло до постизања Дејтонског и Париског споразума“, навео је Пленковић, пренели су хрватски медији.
Упитан о подизању кривичне пријаве коју је НВО Документа – Центар за суочавање с прошлошћу поднео за злочине почињене у Уздољу код Книна и оближњим засеоцима од 5. до 8. коловоза 1995., Пленковић је одговорио да хрватска влада „води рачуна о дигнитету Домовинског рата и свему на чему је Хрватска утемељена“.
„Истовремено, Хрватска је демократска држава и држава у којој постоји слобода говора и активности свих удруга“, рекао је.
Председник Сабора Горан Јандроковић је рекао да је операцијом Олуја, којом је ослобођена скоро петина окупираних територија, „сломљен сан о Великој Србији“ и да је „Хрватска у Олуји исказала заједништво свих људи, велику војну силу те показала да се и у сложеним међународним односима могу остварити жељени циљеви“.
Истакао је и је ово „дан сећања на све погинуле за Хрватску, а с посебним поштовањем и првог хрватског председника Туђмана без чије визије и разумевања међународних околности пројект стварања хрватске државе не би био овако успешан“.
Танјуг/Новости