Званичници САД понудили су премијеру Србије Александру Вучићу замену за „Јужни ток“ односно две могућности за снабдевање гасом – да тај енергент добијамо из САД или из Азербејџана, пише Блиц.
То је, према писању листа, српском премијеру понуђено током сусрета у Минхену претходне седмице, како би Србија у наредним годинама смањила енергетску зависност од Русије.
Прва и много бржа од две понуђене могућности јесте да Србија добија гас из САД који би стизао преко Хрватске и Мађарске, а услов за то је изградња терминала на оструву Крк, где би САД специјалним бродовима допремала гас који би ишао у Мађарску одакле би Србија могла да га преузме.
Процењује се да је потребно око годину дана за изградњу инфраструктуре. Србија би морала да обезбеди конекцију са Мађарском.
Друга могућност, за три до четири године, јесте добијање гаса из Азербејџана. Вучић се у Минхену састао и председником
Азербејџана Илхамом Алијевим.
Србија би морала да изгради гасовод до Бугарске да би могла да рачуна на тај гас. Из Азербејџана би ишао гасовод „Јужни коридор“ кроз Грузију и Турску до Грчке, а један крак би се одвајао за Бугарску, где би Србија могла да га преузме.
ЕУ је, такође, више пута навела да жели да помогне Србији у изградњи гасне интерконекције до Бугарске после отказивања Јужног тока. Тај гасосовод из Грчке иде кроз Албанију, где се крак одваја за Италију, а други уз Јадранско море кроз Црну Гору и Хрватску до Словеније. Америка би преко њега могла да продаје и свој гас тако што би га убацивала кроз већ постојећи терминал за течни гас „Ревитоус“ на грчкој обали, као и у луци Александрополис који тек треба да се изгради.
Рок за изгадњу „Јужног коридора“ је 2018. или 2019. година.
Блиц наводи да неке процене кажу да би гас из САД, чија је цена у Америци данас око 90 долара за 1.000 кубика са свим трошковима транспорта, могао да буде доста јефтинији од важеће цене руског гаса, с обзиром да Србија сада плаћа Русији 457 долара за 1.000 кубика.
ЕКСПЕРТИ:ПОНУДЕ САД-А ЗА ГАС ТЕШКО ОСТВАРИВЕ
О наводној понуди САД Србији да замени Јужни ток са течним гасом из Америке преко складишта на Крку или гасоводом из Азербејџана, експерти кажу да је она нереална, јер би прва варијанта била прескупа, а у другој, тврде, не би било довољно гаса.
Поводом писања Блица да су представници САД то као јефтинију варијанту понудили премијеру Србије Александру Вучићу током његовог недавног боравка у Минхену,
Војсилав Вулетић из Удружења за гас каже да Американци могу да понуде шта год хоће, али да азербејџански гас до нас не може да дође, зато што је он већ цео ангажован на пројекту ТАП, што га ради Велика Британија.
„Према томе тих 15-16 милијарди кубика, колико је у суштини могуће да добију, већ су ангажоване и оне иду за јужну Италију, а који је то други азербејџански гас ја не знам“, истиче он.
Што се тиче терминала за течни гас, који би се правио на Крку, Вулетић сумња да је то економски исплативо, а захтевало би и много времена.
То би, каже, поразумевало да у САД, треба на неком пољу да се од шкриљаца направи гас, па да се преради и прочисти, па затим да се гасоводом у станицама преко САД-а, дотера до Атланског океана.
„Ту би требало да се направе постројења за превођење у течно стање, па да се танкерима превози преко Атлантика, кроз Гилбратар, Средоземно море, Јонско и Јадранско море, до Крка, што је један стравичан пут, и то не може никако да буде јефтиније“, закључио је Вулетић.
Из надлежних ресора нема реаговања на ову наводну понуду, а стручњаци се слажу да иза понуде Америке стоји жеља да преузме контролу над светским тржиштем гаса.
Уредник сајта „Енергопортал“ Драган Недељковић подсећа да је из тог разлога настао и чувени пројект Набуко, који је подразумевао довожење иранског гаса у Европу, али су се међувремену закомпликовали односи између САД и Ирана, па је он пропао, а Руси су искористили прилику да покрену пројекте Северног и Јужног тока.
„Американци су сад наводно открили једноставнији начин експлоатације шкољки и песка да би добијали гас. То је мало на климавим ногама, јер неколико америчких аналитичара тврди да је то у ствари превара и да иза тога нема ни јефтиног гаса ни јефтине нафте у Америци“, наводи Недељковић.
Они као доказ томе, предочавају да ниједна велика светска компанија за нафту и гас није учестовала у ономе што се сад зове „јефтина производња гаса у Америци“ и могућност да се прво Америка ослободи увоза енергије, а затим да снабдева и Европу, додао је Недељковић.
Навео је и да стручне анализе кажу, да је екстракција гаса из песка и шкољки, у Америци изузетно скупа, тако да би и гас преко складишта на Крку био веома скуп.
„Није баш јасно колико ће коштати тај амерички гас, с обзиром на то да неке стручне анализе наводе да је за исту количину производње нафте коју обезбеди једна бушотина у Саудијској Арабији, у Калифорнији потребно 1.600 бушотина“.
За гасовод из Азербејжана, Недељковић сматра да је добар пројекат, али да нема довољно гаса, Американци су то „мало надували“ јер им треба конкуренција Русији, коју желе да искључе са ервопскохг тржишта гасом.
С друге стране, предочава Недељковић, „у Србији се гас јако мало користи, што се види кад поменете да би Јужни ток имао кпацитет 63 милијарде кубика, а ми трошимо свега 1,5 до две милијарди годишње. За нас би Јужни ток значио енергтски сигурност, али би имао и велики стратешки занчај, јер би променио односе великих сила“.
ТАНЈУГ