Да „Олуја“ и даље немилосрдно шиба Србе, потврђују и подаци да они ни 22 године од стравичног погрома не могу у Хрватској да остваре нека основна права.
Тако, рецимо, чак 40.000 наших сународника ни дан-данас не прима пензије које су зарадили, исто толико њих не може да се врати у куће и станове, а укупна штета коју фирме из Србија и избегли грађани потражује од званичног Загреба је чак 40 милијарди долара!
Какав статус „уживају“ Срби, сликовито говори и податак хрватског министарства управе да је применом новог закона о пребивалишту 67.496 њих избрисано са бирачких спискова.
О суморном положају Срба у Хрватској и у нашем региону јуче су говорили и представници Напредног клуба, на представљању свог деветог годишњег извештаја:
– Хрватска, са својим екстремним национализмом, главни је генератор антисрпског расположења, не само у овој земљи, већ и у свим осталим државама региона у којима су угрожена политичка права српског народа.
Чедомир Антић, један од аутора извештаја, тврди да у Хрватској Срби формално имају сва права, али је и у протеклој години настављен тренд њиховог непоштовања:
– Србима се константно оспоравају људска, грађанска и мањинска права, и предмет су готово свакодневних политичких напада хрватске јавности и политичара.
Према његовом мишљењу, у Хрватској постоји системска политика, чији је циљ да Србима буде онемогућен повратак, обнова и даљи живот у земљи из које потичу, што води опадању њиховог броја и нестанку српске заједнице у тој држави.
– Срби се тамо константно искључују из политичког и јавног живота и постају скривена мањина. Ова земља, суочена с великим проблемима сопственог идентитета, константно емитује антисрпско расположење које плодно тло налази у окружењу. Постоји јасна веза између насиља над Србима у Хрватској и на Косову, иако је током прошле године у покрајини забележено мање инцидената на националној основи него у Хрватској – казао је Антић.
САМО 186.000 СРБА
Пре рата у Хрватској је живело 582.000 Срба и чинили су 12,2 одсто становништва. Према попису из 2001, било их је 201.000. Десет година касније, према подацима са последњег пописа обављеног 2011. остало их је још мање – 186.000, односно само 4,36 одсто.
Аутор: Р. ДРАГОВИЋ
Извор: Новости