Председник Србије Александар Вучић разговарао је данас поподне са представницима Срба из региона, а, према речима генералног секретара председника Николе Селаковића, договорена је израда декларације о заједничком обједињеном националном деловању и дефинисању националних минимума и принципа за опстанак српске нације и српског народа.
Селаковић је после састанка рекао да ће декларацију, неку врсту програмског документа припремити Србија и Република Српска.
Објаснио је да ће на јесен, 25. Или 26. новембра, када улазимо у 100-ту годишњицу присаједињења Срема, Баната и Бачке Краљевини Србији, или 1. децембра поводом формирања Краљевине СХС председник Србије Александар Вучић и председник РС Милорад Додик представити декларацију.
Он је то рекао за РТС после састанка председника Србије Вучића са Србима из региона, на којем је, како је истакао, најважније било питање како држава Србија и њене институције да дају већи допринос побољшању изучавања српског језика и културе међу Србима у окружењу, али и дијаспори.
„То је стожер очувања националне свести и бића”, подвукао је Селаковић.
Указао је да су на састанку били готово сви представници српских заједница из окружења, да једино Срби из Албаније нису могли да дођу.
Селаковић је подсетио и на иницијативу од 2015. године када су Србија и РС, на предлог тадашњег премијера Вучића, а прихватање Додика, почеле заједнички да обележавају значајне датуме из прошлости, а прво је било обележавање погрома српског живља са подручја данашње Хрватске.
Оценио је да је урађено много тиме што се трећу годину заредом обележава „Олуја“:
„То је зато јер се чује много озбиљнија српска реч, која преноси истину, говори шта се догодило августа 1995. године.
„Та српска реч која казује да никоме нећемо дозволити да слави плач српске деце, убиства наше нејачи довела је до тога да ове године имамо ситуацију да се у Книну на њиховој званичној прослави неће појавити ниједан страни амбасадор. Они неће да долазе на славља инсценираних на српској пропасти и убиствима деце”, уверен је Селаковић.
„Пре непуних 100 година, нешто више од 80 за потребе двора и кнеза Павла урађена је анализа која каже „на данашњим 1936 године на просторима Хрватске живи више од 1,3 милиона Срба”, а по пописима из 2011. тај број је пао на 186. 680. Срби чине 4,36 одсто укупног становништва, а свега нешто мање од 53.000 има право, смелости и храбрости да каже да говори српским језиком”, указао је Селаковић.
Састанак у Градској кући у Новом Саду трајао је сат и по, а по његовом завршетку сву учесници су присуствовали обележавању Дана сећања на страдале и прогнане Србе у „Олуји”, на новосадском стадиону ФК „Ветерник”.
Како је рекао Селаковић, на састанку су били присутни представници Срба из свих земаља региона, осим из Албаније, који нису могли да дођу.
У разговору, без присуства медија, учествовали су и патријарх српски Иринеј, председник Републике Српске Милорад Додик и председница Владе Србије Ана Брнабић, затим први потпредседник Владе Ивица Дачић, као и председник Покрајинске Владе Игор Мировић, потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић, министар одбране Александар Вулин, председник Матице Српске Драган Станић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.
Председник Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић рекао је уочи састанка да је позиција Срба Македонији у односу на Србе у региону „мало незавиднија”, и да су се у Македонији, на мала врата, вратиле „деведесете”.
„То је ситуација да шта год да урадите, а поготово ако је лоше, онда је најлакше да се позовете на Србе и „испеглате” грешке сопствене политике”, рекао је Стоилковић Танјугу, уочи почетка састанка председника Србије Александра Вучића са представницима Срба из региона.
Добро је да се разговара, то је подршка Србима у региону, каже он и додаје да је широк сет питања о којима треба да се разговара и за која треба да се траже решења, која би унапредила положај Срба.
„У начелу, Срби из република бивше Југославије траже само равноправну позицију у односу на грађане са којима живимо”, казао је он.
Кад је реч о правима Срба у Македонији, каже да је једно време забележена узлазна путања, која се односи на прославу државног празника Светог Саве, који се обележава на најбољи могући начин.
„Да није новонастале ситуације, да се Срби злоупотребљавају у неке сврхе које су ван здраве памети и подсећају на деведесете године, ситуација би могла да се карактерише као мало повољнија”, прича Стоилковић.
Истиче да је, шта год радили и где год живели, увек бар „једно око” сваког Србина усмерено ка Београду.
„Оно што тражимо и увек ћемо тражити, то је сврсисходна помоћ и подршка насе матичне државе, а то смо много пута и добијали, упркос препрекама. Ми никад нисмо одустајали од тог захтева, али исто тако немамо намеру да се одвајамо од политике Србије”, рекао је Стоилковић.
Каже и да је боље да се разговори обављају као форма кроз коју се матица упознаје са проблемима и могућностима за њихово решавање, него као отворена подршка.
„Сви Срби у региону су свесни и разумеју положај Србије и све проблеме са којима се Србија сусреће. Не бисмо желели и водимо рачуна да матична држава не буде оптерећена проблемима, које бисмо им ми наметнули посредно или непосредно, а разговори и комуникација су најкорисније средство и метод за подршку Србима у региону”, рекао је Стоилковић. Председник Републике Српске Милорад Додик оценио је да су Срби, након распада бивше Југославије, једини принуђени да бране свој идентитет.
„Срби, који су били доминантни у стварању бивше Југославије, распадом те државе прошли су најгоре, јер у свим земљама где су постали мањина имају лош положај – од Македоније, преко Црне Горе и Словеније, па и у назови држави Косово”, рекао је Додик новинарима пред састанак.
„Српска национална заједница је свугде где постоји шиканирана и доведена у проблем функционисања и одбране идентитета”, истакао је председник РС.
Рекао је и да ће на данашњем састанку главна тема бити како заједно са властима Србије може да буде превазиђен лош положај Срба у региону.
„Овакав формат састанка је веома важан, јер окупља представнике Срба из читавог региона и на једном месту можемо да артикулишемо шта је заједнички интерес, а то је да државни органи Србије, кроз деловање у региону, истичу проблеме српске заједнице”.
Додик је рекао да су Срби у Црној Гори суочени са гушењем националног идентитета, и да су ствари „дошле до неподношљивог нивоа”.
Срби у Хрватској се суочавају са бројним нерешеним, и то основним животним, питањима и то ћемо пренети председнику Александру Вучићу на састанку, каже сеф заступника СДС С-а у хрватском Сабору Борис Милошевић и додаје да би две земље можда могле да договоре неке заједничке пројекте, од којих би обе имале интерес.
„Могу се договорити можда чак и заједничка седница две владе. Па и неки пројекти где би и Србија и Хрватска могле наћи заједнички интерес, јер је простор где Срби живе већином у Хрватској заправо напуштен простор, одакле људи одлазе, јер нема инвестиција. Мислим да би и Хрватска и Србија могле наћи интерес да људи остану на огњиштима”, рекао је Милошевић.
Проблеми са којима се Срби суочавају у Хрватској су, појаснио је Милошевић у изјави за Танјуг уочи састанка у Новом Саду, бројна нерешена питања, од поштовања мањинских права до решавања последица рата – стамбено збрињавање, обнова која још није довршене, електрификација кућа и домова који су обновљени и који немају још струју…
Србија, додаје, може помоћи, посебно ових дана када су појачане тензије између две земље, слањем поруке помирења, дијалога и подршке Србима у Хрватској како би могли да живе достојанствено као равноправни грађани те земље.
Састанак председника Вучића и српског државног врха са представницима Срба из региона доприноси решавању проблема, јер је, каже Милошевић, „увек потребно разговарати, разговарати и разговарати”.
(Танјуг)